Почетна » Геоаналитика » Назире ли се крај рата у Украјини након разговора Трампа и Путина?

Могу ли Русија и САД договорити мир

Назире ли се крај рата у Украјини након разговора Трампа и Путина?

Руски председник Владимир Путин разговарао је са америчким лидером Доналдом Трампом телефоном, а разговор је трајао скоро сат и по, потврдио је портпарол Кремља Дмитриј Песков. Трамп и Путин договорили су да организују лични састанак.

„Путин је позвао Трампа у Москву. Руски председник се сложио са Трампом да би дугорочно решење у Украјини могло да се постигне преговорима“, казао је Песков.

Према његовим речима, Путин се заложио за отклањање основних узрока сукоба у Украјини.

Песков је додао да су двојица лидера разговарала и о размени руских и америчких држављана.

„Вашингтон је гарантовао спровођење постигнутих договора, а Трамп је захвалио Путину на ослобађању Марка Фогела. Руски председник је такође подржао једну од главних Трампових теза да је дошло време да Москва и Вашингтон раде заједно“, додао је портпарол Кремља.

„Путин је позвао Трампа у Москву. Договорили су се да наставе личне контакте и организују састанак“, прецизирао је Песков.

Трамп: Продуктиван разговор

Амерички председник Доналд Трамп претходно је рекао да је разговарао са руским лидером Владимиром Путином. Каже разговор је био дуг.

„Управо сам имао дуг и веома продуктиван телефонски разговор са председником Русије Владимиром Путином. Разговарали смо о Украјини, Блиском истоку, енергији, вештачкој интелигенцији, моћи долара и разним другим темама. Обојица смо размишљали о  историји наших народа, и о томе да смо се тако успешно заједно борили у Другом светском рату, сећајући се да је Русија изгубила десетине милиона људи, а ми исто толико! Свако од нас је разговарао о предностима наших нација и великој користи коју ћемо једног дана имати у заједничком раду“, написао је Трамп на својој друштвеној мрежи Truth social.

Како је истакао, обојица су се пре свега сложили да желе да зауставе да милиони страдају  у сукобу  Русије и Украјине, као и да је председник Путин чак користио његов „веома јак мото кампање ‘ЗДРАВ РАЗУМ'“.

„Обојица снажно верујемо у то. Договорили смо се да радимо заједно, веома блиско, укључујући узајамне посете. Такође смо се сложили да наши тимови одмах почну преговоре тако што ћемо позвати председника Украјине Зеленског да га обавестимо о разговору, што ћу управо урадити. Замолио сам државног секретара Марка Рубија, директора ЦИА Џона Ретклифа, саветника за националну безбедност Мајкла Волца и амбасадора и специјалног изасланика Стива Виткофа да воде преговоре који ће, верујем, бити успешни“, навео је.

Зауставити губитке живота

Додао је да су милиони људи погинули у сукобу, који се не би догодио да је он председник, али се десио, тако да се мора завршити, као и да не треба више губити животе.

„Желим да се захвалим председнику Путину на времену и труду који је уложио у вези са овим позивом, као и на јучерашњем ослобађању Марка Фогела, дивног човека којег сам лично поздравио синоћ у Белој кући. Верујем да ће овај напор довести до успешног закључка, надамо се ускоро!“, закључио је.

Европа тражи веће учешће у преговорима

Водећи немачки политичари упозорили су  да се у преговорима о постизању мира у Украјини не смеју игнорисати захтеви Кијева. Одбацили су “наметнути мир” те истакнули да Европа треба учествовати у мировним преговорима.

“Следећи најважнији задатак је да се зајамчи да се никоме не намеће мир”, рекао је немачки канцелар Олаф Шолц.

Он је нагласио да Украјини и након примирја треба оставити довољно простора за развој. То се односи и на војне снаге.

”Украјина мора имати снажну војску, већу него пре рата и та војска мора бити опремљена и западним наоружањем”, рекао је Шолц.

Он је додао како исто тако не смеје бити коначног решења без приволе САД-а и истакнуо улогу америчког председника Доналда Трумпа.

“Разговори које сам водио с америчким председником и разговори које су моји саветници водили са саветницима Доналда Трумпа иду у смеру наде и очекивања да ће САД и даље подржавати Украјину”, рекао је Шолц.

Немачка жели учествовати у преговорима

Немачки министар одбране Борис Писториус нагласио је да Европа треба учествовати у будућим мировним преговорима о Украјини.

“Мислим да је свим јасно да ми не смемо сједити по страни”, рекао је Писториус.

Такође је рекао како жали због “уступака” Вашингтона Москви “још и пре почетка преговора”. Сматра како ће Русија и даље представљати претњу европској безбеднсости чак и ако се постигне споразум о окончању сукоба. Нагласио је како мора бити осигурано и даље присуство САД-а у Европи у циљу “ефикасног застрашивања Русије”. Писториус је одбацио расправу о учествовању у мировним јединицама након мировних преговора у Украјини као “преурањену”.

Оптимизам на берзама

Након развовора двојице председника „потрес“ су осетиле и светске берзе. Рубља је ојачала у односу на амерички долар. Вредност евра бележи двонедељни максимум на таласу оптимизма поводом решења сукоба у Украјини. Европски берзански индекси су углавном у порасту, као и цене злата и пшенице.

Курс долара на ванберзанском тржишту пао је испод 90 рубаља. До 10.49 по московском времену америчка валута је пала за 3,6 одсто на 90,63 рубље. Неколико минута раније је пала на максималних 89,5 рубаља.

Руска берза је снажно порасла због геополитичких очекивања. Индекс Московске берзе са додатним кодом (иМОЕКС2) је до 7.10 часова порастао за 8,34 одсто на 3277,85 поена, преносе РИА Новости.

Цена нафте пала, злато још скупље

Према актуелним подацима са берзи, цена сирове нафте је пала на 70,845 долара. Цена нафте Брент на 74,622 долара. Европски фјучерси гаса за март су се на отварању берзе ТТФ продавали по цени од 54,5 евра за мегават-сат.

Цена злата је порасла на 2.914,04 долара за унцу, а цена пшенице на 5,7540 долара за бушел, који износи 27,216 килограма.

Припремила редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.