Свети Трифун био је један од Христових великомученика који је пострадао за хришћанску веру. Светог Трифуна у Србији многи славе и као крсну славу. Нарочито је вољен и слављен од стране еснафа, виноградара и механџија.
Дар од Бога
Трифун је, према предању, рођен у селу Кампсади у Фригији (данашња Турска). Рођен је у веома сиромашној, али изузетно побожној породици. Велики део времена као дечак проводио је чувајући гуске.
Веровало се да је од Бога добио дар да чини чуда и исцељења. За време живота лечио је болесне, истеривао демоне и помагао многима који су му се обраћали за помоћ.
Трифуново чудотворство прати легенда да је се за време владавине римског цара Гордија прославио захваљујући томе што је излечио његову ћерку.
Према причи, Гордијана се тешко разболела и пореметила са умом. Како су многи лекари покушали да је излече, сваки труд је остао безуспешан. Све док се једном, према предању, из ње није јавио зли дух, који је рекао да из несретне девојке не може да га истера нико други до једино „човек по имену Трифун“.
Цар окупи све из царства са овим именом, али нико није успео да је излечи његову мезимицу. Нико, док у ред није стао млади Трифун. Након што је исцелио Гордијану, богато је награђен од цара, али је младић све благо, враћајући се кући, поделио сиромашнима и наставио да чува гуске.
Мученичка смрт
Међутим, након овог чуда, многи су пошли Трифуновим стопама и примили хришћанство за своју веру. Након извесног времена, када је на римски престо дошао нови цар Декије, заборављено је чудо овог младића и почео је прогон хришћана, њихова страдања и мучења. Пошто нико није желео да се одрекне вере у Исуса Христа, цар је донео одлуку да за пример одруби главу Трифуну 250. године.
О последњим часовима његовог живота писао је и Свети владика Николај Велимировић:
„Када се зацари христоборни Декије, свети Трифун би љуто мучен за Христа. Но он поднесе сва мучења с радошћу великом, говорећи: „О кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и Бога мога!“ Све муке ништа му не нашкодише, и мучитељи га осудише најзад на посечење мачем. Пред смрт Трифун се помоли Богу и предаде душу своју Творцу своме 250. године“.
Мошти у Котору
Након подмукле смрти, овај хришћански мученик сахрањен је у Кампсади. Не постоје тачни подаци, али његове мошти су пренете у Цариград. Одатле је његова глава однета у Котор, у Цркву Светог Трифуна.
Мало је вероватно да се и његове мошти од 809. године налазе у Котору. Наиме овај град је 840. године био уништен од муслиманских пирата који су се називали Сарацена. А управо је ово година која је угравирана на олтарској прегради где је била изложена његова глава.
Према неким писањима Петар I Петровић Његош добио је честицу моштију светог Трифуна од которског бискупа Марка Антуна Грегорина, који је Његош проследио 1803. године једној московској цркви.
Свети Јустин Ћелијски о чудима Светог Трифуна
Свети Трифун исцељиваше од сваковрсних болести и изгоњаше демоне из људи, о чему се опширно пише у Великим Житијама. Ми ћемо овде изнети само једно од многобројних чудеса његових, да бисмо показали како је велика благодат Божја била у њему.
Године 225 завлада римским царством цар Гордијан. Иако беше идолопокланик, он није гонио хришћане. Он имађаше лепу, паметну и мудру кћер, која се зваше Гордијана. Када стиже за удадбу, стадоше је због њене лепоте и памети просити за своје синове многи велики и славни кнежеви. Али, по попуштењу Божјем, у девојку уђе ђаво, и непрестано је мучаше веома, бацајући је у ватру и у воду. Због тога њени родитељи много туговаху и горко плакаху. И довођаху најчувеније лекаре, али јој они не могоше ништа помоћи.
Потом сам ђаво, по наређењу Божјем, повика говорећи: Нико ме одавде истерати не може осим младића Трифуна. И одмах цар посла по целоме свету да пронађу Трифуна. И многе са тим именом довођаху, али ниједан не могаде истерати демона из цареве кћери. Тада пронађоше у Фригији, у селу Кампсади, седамнаестогодишњег младића светог Трифуна где крај језера чува гуске. И поведоше га у Рим. А кад се свети Трифун приближи Риму, осети ђаво његов долазак и, немилосрдно мучећи девојку, викаше: Нe могу више овде живети, јер се Трифун приближава! Кроз три дана стићи ће! Нe могу више да подносим! – Тако вичући, зли дух изиђе из девојке.
Трећега дана стиже у град свети Трифун. И доведен у царски двор, би с љубављу примљен од цара. Јер га познаде цар према речима које изговори ђаво излазећи из кћери његове: Кроз три дана стићи ће! – А да би се јаче уверио да је Трифун исцелио његову кћер, цар замоли светог Трифуна да им покаже ђавола да га они виде својим очима.
Светитељ проведе шест дана у посту и молитви, и доби одозго велику и силну власт над нечистим дусима. И седмога дана, при изласку сунца, цар са Сенатом дође к блаженоме, желећи да телесним очима виде ђавола.
Чудесно исцељење
А свети Трифун, пун Духа Светога, и гледајући духовним очима на невидљивог духа, рече: Теби говорим, душе нечисти, у име Господа мог Исуса Христа, јави се на очигледан начин присутнима, и покажи им свој наказни и бесрамни лик, и исповеди немоћ своју! – И тог часа се појави ђаво пред свима у облику црнога пса: очи cу му биле као пламен, главу је вукао по земљи. И упита га светитељ: Ко те, демоне, посла овамо да уђеш у девојку? И како си се дрзнуо да уђеш у боголико створење ти који си сам безобличан и немоћан и испуњен сваке гадости? Одговори ђаво: Послан сам од оца мог, Сатане. Он је поглавар свакоме злу. Он седи у аду. Он ми нареди да мучим ову девојку.
Опет га упита светитељ: И ко вам даде власт да иступате против створења Божјег? А демон, и не желећи, но приморан невидљивом силом Божјом, каза истину гласно, говорећи: Ми немамо власти над онима који знају Бога и верују у његовог јединородног Сина Исуса Христа, за кога Петар и Павле умреше овде. Од њих ми бежимо са страхом, сем када нам буде допуштено да некога нападнемо споља помоћу лаких искушења. Они пак који не верују у Бога, и у Сина Божјег, а ходе по свима жељама својим чинећи дела која су нам пријатна, – над њима добијамо власт да их мучимо. А дела која су нама пријатна јесу ова: идолопоклонство, богохулство, прељубе, враџбине, завист, убиства, гордост.
Оваквим и сличним делима, захваћени као мрежама, људи се отуђују од Бога Творца свог и добровољно постају пријатељи наши, и с нама ће заједно примити вечне муке. Тако свети Трифун, од младости Богу посвећен, пошто многе људе приведе Христу, и безбројне болеснике исцели, и пошто велике муке поднесе за Истину, би увенчан непролазним венцем од Оца и Сина и Светога Духа, једног у Тројици Бога, коме слава вавек, Амин.
