На данашњи дан, 13. фебруара 1787. године умро је српски математичар, физичар, астроном, филозоф и дипломата Руђер Бошковић, оснивач и директор Брерске астрономске опсерваторије код Милана и директор Оптичког института француске морнарице, један од највећих научника свога доба.
Светску славу стекао је деловањем у области физике, астрономије и математике, али је у свом полувјековном раду био и успешан геодета, архитекта, археолог, као и песник и дипломата.
Преци
По мушкој линији преци Руђера Бошковића су из места Орахов До на ободу Поповог поља у Херцеговини, двадесетак километара северозападно од Дубровника. Руђеров отац, Никола се још као дечак обрео у Дубровнику, где га је отац дао у шегртску службу код богатог трговца Рада Глеђевића. Марљив и вичан послу брзо је напредовао, да би са Глеђевићем прво ступио у ортачки однос, а затим се и осамосталио. Али, са стицањем иметка пролазиле су и године, па се Никола оженио тек кад му је било око педесет година. Оженио се три пута млађом Павлом из властелинске породице Бетере, чији је отац имао леп трговачки иметак и књижевни дар.
Никола и Павла изродили су, највероватније, деветоро деце. Руђер је био осмо дете и шести син, а име је добио по ујаку. Деца су од мајке наследила дуговечност, од оца упорност и систематичност, а од деда по мајци књижевни таленат. Грађански статус породице Бошковић у време највеће славе и моћи Дубровачке републике, подразумевао је школовање деце.
Тако је прва знања млади Руђер, по дубровачки Руђе, стекао у исусовачком Дубровачком колегијуму, да би га као најбољег међу вршњацима, уз сагласност мајке (отац му је умро четири године раније) професори одвели у Рим, да би школовање наставио на чувеном исусовачком Римском колегијуму, где је изучавао философију, физику, астрономију и математику. Колегијум је завршио у двадесет другој, а студије теологије у својој двадесет деветој години, када је и заређен у свештеника.
Научни рад
Бошковићев научни рад, по чему ћемо га памтити и славити, трајао је педесет година, од 1736. године када је као двадесетпетогодишњак објавио своју прву научну расправу „О сунчевим пегама“, па до 1785. године(две године пред смрт), када је објавио петотомни низ расправа под насловом „Расправе из оптике и астрономије“.
У том полувековном периоду преплитала се његова професорска каријера са теоријским и практичним научним радом(природне и техничке науке), уз активности на пољу филозофије, лепе књижевности и преводилаштва. У теоријској астрономији развија метод за одређивање путања комета, па је међу првима закључио да је Хершел открио нову планету, касније названу Уран. Делујући на три математичке катедре (Рим, Павија и Милано), бавио се многим проблемима чисте математике и нарочито примењене математике, да би са још двојицом римских математичара, потписао и статичку експертизу о пукотинама на куполи базилике Светог Петра у Риму.
Ценећи његово укупно дело савремени свет му се одужио назвавши један кратер на Месецу његовим именом. Сва своја дела (научна и књижевна) писао је на латинском, италијанском, француском и матерњем “словинском језику”. Иако се у Дубровник вратио само једанпут (1747. године), за родни град је успешно обављао многе дипломатске послове. По свом научном делу Руђер Бошковић припада групи великана, а по осталом, по коме га славе био је: Србин по оцу, Италијан по мајци, племић по прадедовима, Дубровчанин по рођењу, “Словин” по матерњем језику, католик по вери. Почива у цркви Света Марија Подоне у Милану.
