Генијални Алан Тјуринг био је више од криптолога и разбијача шифри са трагичним животом. Био је визионар, бриљантни математичар, пионир рачунарства, рачунарске технологије и вештачке интелигенције, филозоф.
Рођен је као Алан Матисон Тjуринг 1912. године у Лондону. Родитељи су га у раном детињству оставили код пријатеља и отпутовали у тада Британску Индију, где је његов отац радио у државној служби. И пре поласка у школу био је фасциниран бројевима. У школи се мучио са друштвеним наукама и енглеским језиком, а истовремено је показивао интересовање и велики таленат за природне науке и посебно за математику. Са својим другом се дописивао шифрованим порукама, па је чак и шах играо по неким својим измишљеним правилима. Завршио је Краљевски колеџ Универзитета Кембриџ, где је посебно проучио теорију вероватноће.
Претеча модерног рачунара
Већ као двадесетдвогодишњи сарадник на Универзитету Кембриџ Тјуринг је истраживао који су математички искази доказиви а који нису, у оквиру формалног математичког система. Доказао је да не постоји алгоритам који може одлучити о тачности сваког математичког исказа, чиме је допринео даљем развоју математичке логике. Године 1936. Тjуринг је објавио рад у коме је представио концептуални модел универзалне рачунарске машине, касније назване Тјурингова машина, која може да израчуна било који проблем који је „интуитивно израчунљив”, што се сматра претечом модерног рачунара.
Истраживао је могућности и ограничења рачунара у време када још увек није било компјутера. Током наредне две године, Тjуринг је студирао математику и криптологију на Институту за напредне студије при Универзитету Принстон у Сједињеним Америчким Државама, где је и докторирао из математичке логике 1938. године код тада највећих светских логичара. Након тога се вратио у Кембриџ, а затим је добио посао у Владином центру за кодове и шифре смештеном у вили Блечли парк у месту Блечли.
Разбијач кодова
У току Другог светског рата Немци су изумели машину за слање тајних, шифрованих порука, коју су назвали Енигма. То је била машина визуелно слична писаћој машини и радила је тако што је комбиновала слова абецеде и на тај начин шифровала поруку. Британци су успевали да пресретну немачке радио-телеграфске поруке, али се чинило да је немогуће одгонетнути њихов садржај са скоро 159 милијарди могућих шема шифровања. Влада је позвала Тjуринга и његове сараднике да декодирају немачке шифре. Тjуринг је схватио да Енигму не може да победи човек, па је са својим сарадницима развио машину коју су назвали Тjурингова бомба и која је била способна да открије све могуће комбинације Енигме и тиме дешифрује немачке поруке. Већ 1943. године дешифровано je око 84.000 порука месечно, а до краја рата дешифровано је преко 2,5 милиона порука.
Поред Енигме, Тјуринг и његов тим радили су и на дешифровању других немачких система шифровања, као што је Лоренцова машина, која се користила за генерисање порука на вишем командном нивоу. Читање немачких порука је допринело да се сазнају немачки стратешки планови у рату и, такође, да се заштите бродови Велике Британије и њених савезника који су транспортовали храну, гориво и муницију из Америке и који су били под сталним ударом торпеда немачких подморница. То је довело до значајне прекретнице у Другом светском рату, а историчари процењују да је разбијањем немачких шифри скраћено трајање рата и спасено неколико милиона живота.
Створио универзални рачунар
У послератном периоду, елита научног света са обе стране Атлантика брзо је увидела стратешки значај настанка универзалног рачунара. Тjуринг је започео рад у Националној физичкој лабораторији са задатком да изради нови тип рачунарске машине. Он је још пре Другог светског рата развио своју идеју о универзалном рачунару, па је, настављајући ту, идеју представио пројекат за техничку реализацију електронског калкулатора, што је Национална физичка лабораторија преименовала у Аутоматска рачунарска машина.
Пионир вештачке интелигенције
Радећи касније на Универзитету у Манчестеру, у свом научном раду 1950. године „Рачунарска машина и интелигенција”, који је цитиран и у филозофској литератури, Тjуринг је први разматрао проблем вештачке интелигенције. Он се сматра оснивачем вештачке интелигенције и једним од неколико утемељивача когнитивне науке, односно моделирања мисаоних процеса. Био је водећи експонент хипотезе да су дигиталне рачунарске машине сличне људском мозгу, односно – метафорички речено – да је компјутер огледало мозга.
Тjуринг је предложио и тест као критеријум да ли рачунар „размишља”, који је данас познат као Тjурингов тест. У овом тесту човек-испитивач мора да констатује разлику између рачунара и човека на основу њихових одговора на разна питања. Испитивач комуницира са два саговорника: једним људским бићем и једним рачунарским системом, при чему не зна ко је ко. Ако рачунар довољно добро опонаша људску комуникацију и „превари” испитивача, може се сматрати интелигентним. Дакле, успех рачунара у „размишљању” може се мерити његовом вероватноћом да буде идентификован као људско биће.
Тјуринг је био оптимиста и предвиђао да ће у будућности рачунари бити довољно софистицирани да успешно прођу његов тест. Истовремено је изнeo, у шаљивом тону, и ограничења вештачке интелигенције: „Oна не може да буде љубазна, сналажљива, лепа, да се заљуби, да има смисао за хумор, да ужива у конзумирању јагода…”
Пред крај свог кратког живота, Тјуринг је својом генијалном универзалношћу унапредио и биолошку науку, чиме је задовољио своју радозналост још из детињства, када је данима посматрао раст цвета беле раде. Између осталог, развио је математички модел за опис морфогенезе, односно биолошког процеса који узрокује да ћелије, ткиво или организам, развију свој облик, што је омогућило да се објасне неке природне појаве код живих бића.
Награде, оптужба и казна
После Другог светског рата Тјуринг је одликован Орденом Британске империје и изабран за члана Краљевског друштва 1951. године. И поред његових огромних заслуга, Тjуринг је био оптужен 1952. године због своје хомосексуалности, која је у Енглеској и Велсу била незаконита све до 1967. године, а у осталом делу Уједињеног Краљевства још и дуже! Осуђен је због „грубе непристојности”, па је уместо затвора изабрао хормонску кастрацију као начин „лечења”, што је имало велике последице по његово физичко и ментално здравље. Живот је завршио трагично.
Преминуо је у својој кући у 42. години, а његова смрт званично је проглашена самоубиством. Пронађен је мртав поред загрижене јабуке, за коју се веровало да је била натопљена цијанидом. Околности његове смрти ипак нису потпуно разјашњене. Јабука, која се повезује са његовом смрћу, према неким мишљењима, инспирисала је аутора лога компаније Епл, мада је компанија негирала директну повезаност. Нова признања су стигла после његове смрти.
У Блечли парку је откривена његова статуа у природној величини, а у Манчестеру је једна улица названа по њему. На једној новчаници фунте је његов лик, а такође постоји Тјурингова награда за значајна достигнућа у области рачунарства. Часопис „Тајм” је уврстио Тјуринга у сто најважнијих људи који су обликовали свет двадесетог века, уз констатацију да „свако ко куца по тастатури, отвара табелу или програм за обраду текста ради на инкарнацији Тјурингове машине”.
Тјуринг је рехабилитован много касније. Британски премијер Гордон Браун, говорећи у име британске Владе 2009. године, јавно се извинио за Тjурингов неправедан и нехуман третман. Четири године касније, краљица Елизабета Друга објавила је постхумно краљевско помиловање Алана Тjуринга. Без сумње, Алан Тјуринг је једна од најзначајнијих личности двадесетог века.
