У природном амбијенту насељеног места Крупа на Врбасу, истакнут на узвишењу изнад насеља којим тече речица Крупа, украшена каскадним делом водотока и препознатљивим дрвеним млиновима, налази се манастир Крупа. Манастирска црква посвећена светом Илији смештена је на некрополи са стећцима, која заузима скоро читав јужни део порте. Међу њима се посебно издвајају два која су украшена крстовима, розетама и полумесецом те исклесана у високом рељефу.
Историја манастира
О прошлости манастира данас се зна мало и не може се са сигурношћу тврдити када је он основан. Према предању, први пут се спомиње у повељи папе Хонорија III у 13. веку. Варош тврђаве Крупа или Врх-Крупа са 14 кућа као локалитет први пут се спомиње у попису нахије Змијање 1541. године. Изнад манастирске цркве, на стени која се надвила над кањоном Врбаса, налазе се остаци велике средњовековне тврђаве – Гребен града. Као добро утврђен средњовековни град, Гребен је служио као одбрана прилаза Средњој Босни и граду Јајцу. Најстарији помен датира из 1192. године. У једном периоду град је био под влашћу угарског краља све док га 1385. Вук Вукчић није вратио под власт српског и босанског краља Фирма И Котроманића.
Манастир је, претпоставља се, опустио након пада Јајачке бановине 1528. године. За период од преко три стотине година, од пада до обнове манастира, сачуван је само један помен и то у аустријском извештају у којем се наводи да се у селу Крупа уз истоимени поток налази велики “запустели клостер” што би у преводу значило православни манастир.
Црква светог Илије у Крупи на Врбасу доживела је прави препород у великој обнови коју је 1889. године, уз дозволу аустроугарских власти, извршио митрополит Сава Косановић. Обновљену манастирску цркву исте године осветио је митрополит Георгије Николајевић на Велику Госпојину. Из описа Саве Косановића види се да су зидови цркве сачувани у висини изнад прозора, а камени оквири прозора, преко два метра високи и сразмерно уски, су сачувани у потпуности. Довратне прагове, како каже Косановић, као и једну плочу из цркве са натписом однели су Турци и употребили при зидању једне џамије.
Веза са манастиром Крупа у Далмацији
Поред митрополита Саве Косановића, други истраживач Крупе, Вид Ковачевић, 1889. бележи предање према којем је манастир задужбина Стефана Немање. У Шематизму Бањалучко-бихаћке митрополије за 1911. годину каже се да су калуђери манастира Крупе у Босни основали манастир Крупа у Далмацији, па се и претпоставља да су управо они дали име манастиру, околини и речици у Хрватској.
У Првом светском рату манастирско звоно Аустроугарска је искористила у ратне сврхе. Само пола века након Косановићеве обнове, црква светог Илије доживела је нова страдања – усташе су је 1941. године запалиле, изгорео је иконостас и инвентар и срушен је кров. Звоно са звоника, које је по причању мештана било тешко 360 килограма, пало је и разбило се.
Археолошка истраживања у цркви светог Илије у Крупи на Врбасу показала су велики број гробних укопа без прилога, са лепо клесаним, али неукрашеним горњим плочама. Њихов положај указује да је гробље могло бити старије од цркве, што ће се поузданије утврдити прецизнијим датовањем гробних укопа. Током археолошких радова поред манастирске цркве пронађени су фрагменти осликаног малтера, што указује и на зидно сликарство манастирске цркве.
За ове фрагменте може се тврдити да су старији од 1527. године, али и да су млађи од 1447. године, када је, према писаним изворима, извршена нека реконструкција цркве у Гребену. Током археолошких истраживања пронађено је више гробних места у лађи цркве, која потврђују да је ту сахрањивана властела из града Грабен.
Чува мошти Свете Матроне московске
Манастирска црква у потпуности је обновљена 2009. године, када је изграђен и главни конак. Од обнове 1889. до 1987. манастирска црква је служила као парохијска, када је по благослову епископа бањалучког Јефрема поново обновљен монашки живот и манастир.
У манастир су из Русије донете честице моштију свете Матроне Московске које се данас чувају у њеној икони.
Манастир Крупа на Врбасу, који је вековима одолевао разним недаћама и рушењима, својим импозантним изгледом и околином те природом која лечи и мами, и данас грли свој верни народ у нади да никада више неће бити опустошен.
