На Божић 7. јануара 1993. године, у село Кравица, где су мештани славили Божић, упало је више од 3.000 припадника муслиманских снага из Сребренице. Убијено је 49 мушкараца, жена и стараца. Најстарија жртва Мара Божић имала је 84 године. За злочине у Кравици нико није одговарао.
Јутро какво нико није очекивао
Јутро на Божић 1993. године у селу Кравица, иако ратно, освануло је свечарски. Мештани су славили Божић и спремали се за одлазак у цркву. Оно што је уследило, преживели кажу, не може се ни замислити.
Међу убијенима је било највише жена, деце и стараца. Седморо заробљених је након тортуре и мучења у затвору у Сребреници убијено.
Многи су успели да пребегну у Србију
Више од 1.000 мештана Кравице, носећи децу и рањенике, успело је да се кроз велике сметове снега на путу дугом око пет километара преко планинских превоја пробије до реке Дрине, да би чамцима били пребачени у Србију.
После Божића 1993. године пронађено је и сахрањено само девет српских цивила, док су посмртни остаци 40 масакрираних мештана пронађени и идентификовани тек два месеца касније.
У овом највећем српском насељу у средњем Подрињу без једног или оба родитеља остало је 101 дете.
Последице стравичног масакра
Кравица, у којој је пре рата живело 2.500 становника, током ратних 1992. и 1993. године била је стална мета напада наоружаних муслимана из села у околини Сребренице и Братунца који су у том периоду убили 152 српска цивила и војника, а 168 ранили.
На простору од 64 квадратна километра месне заједнице Кравица муслимани су током 1992. и почетком 1993. године разорили сва села и заселке, укупно 30, у којима је срушено свих 688 стамбених и 27 друштвених објеката.
Судски процес без правде
Због злочина у Кравицама Насеру Орићу се судило у Хашком трибуналу, а на крају је ослобођен свих оптужби за ратни злочин, те на крају нико није одговарао за један од најмонструознијих злочина над Србима у 20. веку, а било их је много.
