У смирај дана, тихо зујање пчела које се враћају у кошнице чује се на имању Златомира Томића у селу Јарковцу, у срцу Баната. Томићева породица производи мед већ више од 60 година. Али овај пчелар каже да му је у последње време „све теже да опстане на тржишту“.
„Климатске промене су довеле до смањења број пчела, па производимо мање меда. А и то што направимо, све теже продајемо због фалсификата, који су јефтинији од наших производа“, прича Томић за ББЦ на српском.
Ово је глобални проблем, јер је мед „једна од најфалсификованијих намирница на свету”, каже Душанка Опсеница, професорка Хемијског факултета у Београду.
„Лако се фалсификује, а превара се тешко открива”, објашњава за ББЦ на српском.
Подаци за Србију
Чак 88 одсто меда на тржишту Србије не задовољава критеријуме аутентичности. Показују ово подаци Покрета потрошача за квалитет хране, који је 2023. спровео прво независно истраживање српског тржишта.
Јавно доступних званичних података нема.
„Проблем је што највећи део лажног меда, који се пласира на тржиште, долази од регистрованих фирми откупљивача меда и препродаваца”, каже Родољуб Живадиновић, председник Савез пчеларских организација Србије (СПОС), што се поклапа са налазима истраживања Покрета потрошача.
Ситуација је нешто боља у Европској унији. ЕУ је други највећи произвођач меда на свету, после Кине. Као највећи проблем, Европска комисија је означила увозни мед, јер је фалсификовано чак 46 одсто производа који доспеју на европско тржиште, показала је анализа из 2022. године.
У Србији има око 1,6 милиона кошница, око 20.000 регистрованих пчелара и више до 50 компанија које откупљују, пакују и препродају мед, подаци су СПОС-а. Произвођачи су дужни да контролишу квалитет хране пре пласирања на тржиште, наводе из Министарства пољопривреде.
„Одговорност произвођача је да храна буде правилно декларисана и да потрошачи не буду обманути у погледу састава и квалитета хране“, додају.
Међутим, нема одговора на питање да ли постоје званични подаци о уделу лажног меда на тржишту хране у Србији.
Шта је разлика између правог и лажног меда?
Мед је јединствена намирница по томе што је истовремено „биљног и животињског порекла”, каже професорка Опсеница.
„Мешавина је биљног нектара и излучевина инсеката, а праве га пчеле и биљне ваши”, додаје.
Мед има и трећу врсту састојака који настају „складиштењем меда у пчелињем саћу”, попут протеина, минерала и других хемијских супстанци, наглашава.
Тако настаје многима омиљена намирница слатког укуса и специфичног мириса.
„Од давнина, мед није само храна него и лек који се користи у превенцији разних болести, или као додатак терапији”, каже Опсеница.
Има антиупално и антибактеријско дејство и помаже зарастање рана, наглашава. Међутим, састојци који имају лековито својство могу да се пронађу само у правом меду.
„Ради се о специфичним антиоксидансима којих нема у шећерним сирупима, а који се најчешће коиристе за фалсификовање меда”, указује Опсеница.
Како се фалсификује мед?
Постоји неколико начина да се фалсификује мед, објашњава Опсеница.
„Најчешће се у природни мед додаје шећерни сируп, а има и примера када се пчеле хране шећерним сирупом, уместо да опрашују биљке”.
Такође, у мед се понекад додају вештачке боје. Међутим, лажни мед „није могуће препознати на око”.
„Нажалост, потрошачи су немоћни да се сами заштите. Ни изглед, ни укус, ни мирис не одају превару”, каже Опсеница.
У Србији је састав меда прописан Правилником о квалитету меда и других пчелињих производа.
„Фалсификат се открива искључиво лабораторијским анализама. Оне мере да ли мед задовољава критеријуме прописане правилником”, каже Опсеница.
Последњи пут је измењен 2015. године, али стручњаци и пчеларска удружења и даље имају примедбе на правилник.
„У њему се помињу разне врсте меда, али нису за све прецизно утврђени стандарди, што омогућава да свашта стигне на тржиште.
„Исти проблем постоји и у Европској унији”, каже Опсеница.
Пекарски мед
Савез пчеларских организација Србије замера што је правилником омогућено да се на тржиште пласира такозвани „пекарски мед” за индустријску употребу, наглашава Живадиновић.
Пекарски мед се у Европској унији продаје од 2001. Тада је усвојена Директива о меду која је омогућила да се „мед лошег квалитета користи у прехрамбеној индустрији”, додаје.
„Пекарски мед по закону мора бити прави мед, који је због неадекватног чувања или третмана изгубио део квалитета па се мозе користити само у пекарској индустрији, а никако за конзумирање”, објашњава Живадиновић.
Међутим, како тврди, „дешава се да поједине фирме пласирају неисправан мед и лажно га декларишу као пекарски”.
Досадашње контроле пекарског меда, које је спровела Ветеринарска инспекција, показале су да „постоје одступања“ од задатих стандарда , кажу из Министарства пољопривреде.
„За део узорака није било могуће потврдити да је реч о меду и пекарском меду као природној супстанци пореклом од медоносне пчеле“, наводи Министарство.
„Лабораторијске методе којима би се поуздано могло утврдити да мед није мед, раде се у складу са препорукама Европског парламента“, додају.
Живадиновић оцењује да „ни Србија, ни Европска унија тренутно немају ефикасан начин контроле квалитета меда”.
„Постоје разне акредитоване методе за испитивање. Али не постоји једна универзална, која би открила све врсте превара”, објашњава.
У Србији је за контролу квалитета меда задужена Ветеринарска инспекција Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
