Предвиђања о демографској будућности Балкана
Не недостаје предвиђања о демографској будућности Балкана, а резултати тих студија готово неизбежно наговештавају смрт балканских земаља. Наиме, очекује се да ће већина тих земаља до краја века изгубити половину свог становништва.
Масовни егзодус становништва
Поред феномена ниског наталитета, који ће ускоро постати глобални проблем, Балкан је посебно погођен масовним одливом младих људи, од којих некима чак 20% младих испод 30 година напушта земљу.
Свака цивилизација пролази кроз фазу миграције из руралних подручја у градове. Села хране растуће градове који постају метрополе, концентришући у себи политички, економски и културни живот. Међутим, када се села испразне, метрополе више не добијају „крв“ која их одржава у животу, па и саме умиру. Како је рекао Плиније Стари: „Latifundia perdidere Italiam“ (Велика имања уништила су Италију), указујући на то како је пропаст сељачке класе довела до опустошења Италије и њених провинција.
Слично стање видимо у данашњој Европи, где се имиграција са Балкана и ваневропских земаља користи за попуњавање демографских празнина у најразвијенијим земљама. Балканске земље, уместо да се боре против ентропије и егзодуса, развијају само велике градове који конкуришу западноевропским метрополама.
Метрополе као ковчези цивилизација
Проблем је што, било да је реч о Загребу или Београду, корупција и високи трошкови живота онемогућавају провинцијалцима да направе каријере у тим градовима. Уместо тога, те метрополе постају глобални градови који привлаче дигиталне номаде из целог света. Чак и ако локални становници успеју да живе у њима, корупција и прање новца кроз некретнине чине породични живот веома тешким.
Србија је екстремно централизована око Београда, што потврђује одсуство политике за борбу против депопулације руралних подручја. Модерна мегалополис је симбол модерности која је изгубила меру, одсечена од природе и традиције. Градски човек, лишен својих корена, компензује губитак препуштањем разним забавама. У таквом контексту, жеља за наставком породичне лозе се губи. Српска пословица каже: „Богатство куће мери се бројем људи у њој.“
Недостатак цивилизацијске визије
Култура игра кључну улогу у глобалном проблему ниског наталитета. У западним земљама, статус мајке је знатно деградиран. Радикални феминизам промовише потпуну независност жена, укључујући и ослобађање од материнства. Насупрот томе, неке земље попут Монголије или Грузије успеле су да уздигну статус мајке, што је довело до baby-boom-а.
Један од великих изазова за цивилизацијске државе је модернизација без западњачке културне колонизације. Како земља може да достигне ниво развоја Запада, а да притом сачува своју културну посебност и душу?
Балканске земље, нажалост, изгледају неспособне да понуде цивилизацијску визију. Иако се често помиње симфонија између државе и цркве, хришћанска перспектива о култури и економији је маргинализована. Чини се да се верује да ће укључење у глобализовану економију само по себи спасити Балкан.
Борба се води против Танатоса (симбола смрти), али државе често падају у искушење да своје становништво третирају као безличну масу. Оно што нам је данас потребно јесте политика која брани живот и повратак Еросу — сили живота и стварања.