Цена природног гаса у Европи бележи значајан пораст током новембра, делимично због падa температуре, али и услед нових геополитичких догађаја који угрожавају енергетску стабилност континента.
Посебно важан фактор у овом контексту су санкције које су Сједињене Америчке Државе увеле Гаспромбанци, што је довело до највиших цена гаса на холандској TTF берзи у овој години, 21. новембра.
Санкције САД-а: Покушај да се онемогући плаћање руског гаса
Санкције које је увела Канцеларија за контролу стране имовине (ОФАЦ) америчког Министарства финансија имају за циљ да спрече Европу у плаћању за коришћење руског природног гаса.
Ове санкције су део ширег напора западних земаља да смање економске везе са Русијом у контексту рата у Украјини. Иако су земље Европске уније већ почеле да смањују зависност од руске нафте, са гасом је ситуација компликованија.
Према подацима Евростата, Русија је и даље значајан снабдевач гаса Европи, са уделом који је порастао у последњој години. Међутим, Русија као извозник нафте у ЕУ је у 2024. години тек на седмом месту, док је 2021. године била убедљиво на првом месту.
Упркос покушајима да се смањи увоз гаса из Русије, неке европске земље, попут Мађарске, Словачке и Србије, настављају да га увозе преко гасовода. Такође, земље као што су Француска, Шпанија и Белгија настављају увоз течног природног гаса (ЛНГ) из Русије.
С’ тога је случају гаса примећено да су земље Европске уније повећале увоз. Подаци Евростата показују да је удео течног природног гаса (ЛНГ) из Русије у другом кварталу 2024. године повећан на 16,8 одсто са 12,5 одсто колико је износио у другом кварталу 2023. године.
Последице санкција за Европу и Србију
Нова америчка санкција имају дубоке последице по Европу. Земље које су зависне од руског гаса сада се суочавају са изазовом да пронађу нове начине плаћања. Србија, која је и даље повезана са руским гасоводом, већ разматра могућности за обилазак санкција. Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса“, изразио је наду да ће будућа америчка администрација понудити нови приступ решавању овог питања.
Како санкције утичу на економију Европске уније?
Енергетски стручњак Велимир Гавриловић указује на то да ће санкције вероватно повећати трошкове енергије у Европи, што може довести до деиндустријализације у неким секторима, посебно у земљама са великим потрошачким потребама за гасом као што је Немачка. Поред тога, цене америчког ЛНГ-а, које су три пута скупље од руског гаса, додатно отежавају ситуацију.
Алтернативе за плаћање: BRICS Pay и други механизми
Многи стручњаци такође спомињу могућност коришћења новог платног система BRICS Pay, који би могао омогућити европским земљама да обављају трансакције са Русијом без коришћења америчког финансијског система.
Међутим, питање је да ли ће Европске земље бити спремне да приступе овом систему, с обзиром на њихове политичке и економске везе са САД.
Проблеми са складиштењем и доставом гаса
Раст цена гаса такође је подстакнут испразњеним европским складиштима гаса, чија попуњеност у новембру није достигла нивое од раније у години. Утицао је и одлука Гаспрома да обустави испоруке аустријском ОМВ-у, након конфликта око неисплаћених дуговања. Такође, уговор између Русије и Украјине о транзиту гаса истиче 1. јануара, што може довести до нових проблема у снабдевању, нарочито за Мађарску и Словачку.
Велики изазови за Европу
Европа се налази пред великим изазовом у контексту енергетске стабилности. Санкције против Гаспромбанке и пораст цена гаса су само неки од фактора који утичу на економије земаља Европске уније.
У овим околностима, потребно је брзо пронаћи нове механизме за плаћање и снабдевање енергентима како би се избегле озбиљне економске последице, међутим све смо ближи другачијем сценарију.
