Бивша немачка канцеларка Ангела Меркел некада је описивана као најмоћнија жена на свету. Ангела Меркел је предводила Немачку 16 година. Била је присутна током финансијске кризе, мигрантске кризе из 2015. године и, најзначајније, руске инвазије на Украјину из 2014. године.
У интервјуу за Би Би Си открива да ли је била сувише попустљива према Москви? Сувише спора да помогне Украјини? Да није блокирала чланство Украјине у НАТО 2008. године, да ли би се сада тамо водио рат?
У понедељак се министри одбране Велике Британије, Француске, Немачке, Пољске и Италије састају да би разговарали о погоршању ситуације на украјинским фронтовима.
Али говорећи за ББЦ у Берлину, Меркел је била непоколебљива у одбрани сопствене владавине.
Она каже како верује да би рат у Украјини започео раније и да би вероватно био још гори, да је Кијев започео пут до чланства у НАТО 2008. године.
„Доживели бисмо војни сукоб још раније. Било ми је савршено јасно да председник Путин не би седео скрштених руку и гледао како се Украјина учлањује у НАТО. А у оно време, Украјина као земља свакако не би била онолико припремљена као што је била у фебруару 2022. године.“
Украјински председник Владимир Зеленски се не слаже са тим. Он описује одлуку Ангеле Меркел у вези са НАТО, коју је подржао тадашњи француски председник Никола Саркози, као очигледну „грешку у прорачуну“ која је само охрабрила Русију.
Мемоари
У ретком интервјуу откако је напустила политику пре три године, Меркел је изразила забринутост због поновљених претњи Владимира Путина да ће употребити нуклеарно наоружање.
Двоје лидера су се добро упознали током две деценије.
„Морамо урадити све што је у нашој моћи да спречимо употребу нуклеарног оружја“, каже бивша немачка канцеларка.
„Срећом, Кина је такође говорила о овоме пре неког времена. Не треба да будемо паралисани од страха, али такође морамо да прихватимо чињеницу да је Русија највећа, или уз САД, једна од две највеће нуклеарне силе на свету. Та могућност је застрашујућа.“
Упркос томе што је уживала велики проценат популарности током већег дана проведеног на власти, Меркел се сада затекла у дефанзиви.
Управо је објавила мемоаре Слобода. Тренутак у ком су се мемоари појавили је веома занимљив. Она каже да је учинила све што је било у њеној моћи да осигура мирну сарадњу са Русијом.
Штавише, Путин је покренуо потпуну инвазију на Украјину свега неколико месеци након што је она напустила дужност.
То је довело до убрзаног преиспитивања енергетске политике, дипломатије са Русијом, као и мигрантске политике која је постала норма под Ангелом Меркел.
Шефица Европске уније
За кормилом највеће европске економске силе, била је, као што каже бивши италијански премијер Матео Ренци, де-факто лидерка Европе – „шефица Европске уније“.
„Сећате ли се кад је бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер имао обичај да каже: ‘Који је телефонски број Европе?’“, каже он.
„Мој одговор је био: то је очигледно број мобилног телефона Ангеле Меркел.“
Он додаје да кад се суди о заоставштини Ангеле Меркел – што се тиче Русије, али и других ствари – важно је да се не забораве норме тога времена.
„Не можете нападати Ангелу због односа са Русијом“, каже он.
„Године 2005-2006. они су били циљ свакога у Европи, а не само циљ Ангеле Меркел.“
Везе са Русијом
Под Ангелом Меркел, Немачка и њене велике индустрије гладне енергије постали су зависни од Москве.
Немачка је изградила два гасовода директно повезана са Русијом.
Председник Зеленски је описао тај јефтини гас као геополитчко оруже Кремља.
Меркел каже за ББЦ да је она имала два мотива за те гасоводе: немачке пословне интересе, али и очување мирних веза са Русијом. Колеге земље чланице ЕУ и НАТО из Источне Европе се категорички нису слагале са њом.
Пољски премијер Радослав Фогиел је рекао да је од немачког новца за гас Русија напунила свој ратни фонд – употребљен за финансирање инвазије на Украјину.
Меркел инсистира на томе да је покушала да заузда руске нападе на Украјину уз помоћ дипломатије и преговора, који, признаје она, на крају нису уродили плодом.
А Немачка је била непропорционално погођена санкцијама за руску енергетику. Приморана да потражи друге добављаче, земља сада купује скупи течни природни гас. Компаније тврде да су осакаћене трошковима.
„Нова ера у односима Европе са Русијом започели су ‘нажалост’ после инвазије на Украјину“, каже Меркел.
Заоставштина
Ова седамдесетогодишњакиња сад је дошла до тога да мора да брани властиту заоставштину и у другим областима.
Мигрантска криза из 2015. године, кад је славно отворила немачка врата за више од милион тражилаца азила, била је можда дефинишући тренутак њене владавине. Неки су га мрзели, док су га други хвалили.
Амерички председник Барак Обама ју је величао као храбру и моралну лидерку. Али су је критичари кривили за то што је удахнула живот у том тренутку готово редундантној ултрадесничарској Алтернативи за Немачку (АфД).
Ова странка се сада суверено налази на другом месту немачких истраживања јавног мњења, пред ванредне опште изборе заказане за почетак следеће године. Главни борбени поклич АфД-а: снажна антимигрантска порука.
Ангела Меркел признаје да је АфД постигао велики напредак, али се и не извињава за своје политичке одлуке.
Што се тиче сугестије да су њени потези из 2015. године помогли да се осоколе анти-имигрантске и ултрадесничарске странке и на другим местима, између осталог у Норвешкој, Пољској и Француској, након што је покушала да наметне мигрантске квоте широм земаља ЕУ, Меркел каже да не може да буде сматрана одговорном за читаву Европу.
Једини начин борбе против крајње деснице је да се заустави илегална миграција, каже она.
Она је позвала европске лидере да уложе више у афричке земље како би унапредили тамошњи стандард живота, па ће онда мање људи доћи у искушење да напушта домове.
Али уз Европске економије које посустају, а гласачи су забринути због трошкова живота, владе кажу да имају врло мало новца за издвајање.
Немачка на првом месту
Ангела Меркел је деловала као да је ставила своју земљу и њене економске интересе на прво место кад је у питању куповина руских енергената или током кризе Еврозоне – кад су је јужне ЕУ земље оптужиле за притисак мерама штедње како би спасла немачке банке и компаније.
Али чак и код куће у Немачкој, она је сада оптужена да је напросто само „управљала“ сукцесивним кризама, а да није успела да постигне далекосежне, можда болне реформе како би заштитила властиту земљу и ЕУ од будућности.
Неки сада Немачку називају „европским болесником“. Некада извозна сила на светској сцени, њена економија сада лебди тик изнад рецесије.
Гласачи се жале да није улагала у путеве, железницу и дигитализацију како би одржала избалансиран буџет. Под Ангелом Меркел, Немачка не само да је постала зависна од Русије за енергенте, већ и од Кине и САД за трговину. Те одлуке нису издржале тест времена.
Доналд Трамп прети жестоким тарифама на увоз кад се врати у Белу кућу у јануару. Меркел има неке идеје за нервозне европске лидере које чека Трамп 2.0.
Односи с Трампом
Његов први мандат био је обележен бесом према Европи, посебно Немачкој, због недовољног трошења на одбрану и трговинских дефицита. Те замерке Европи се нису промениле.
Који су савети Ангеле Меркел за излажење „на крај с њим“.
„Јако је важно знати који су вам приоритети. Да их представите јасно и да се не плашите. Зато што Доналд Трамп уме да буде веома гласан“, каже она.
„Он се изражава веома јасно. А ако и ви то чините, долази до одређеног узајамног поштовања. То је макар било моје искуство.“
Али европски лидери сучељени са САД, Кином и Русијом су забринути, вероватно више него што су били за време владавине Ангеле Меркел.
Економије су посустале, гласачи су незадовољни, традиционална политика је под притиском крајње деснице и крајње левице. Кина и Русија су агресивније, а Запад слабији на светској сцени.
Ратови горе на Блиском истоку и у Европи, а Доналд Трамп делује као да га мање занима појачавање европске безбедности.
Можда због тога Ангела Меркел каже да ових дана, када је лидери које добро познаје зову ради савета, она им се врло радо одазива.
Али кад је питам да ли јој недостаје сва та моћ и политика, њен одговор је брз: „Не, нимало.“
