На ободу Миљаковачке шуме, у београдској општини Раковица, налази се манастир посвећен арханђелима Михаилу и Гаврилу. У овој духовној оази, ушушканој надомак Београда, свој вечни мир нашла чак двојица српских патријарха, али и славни јунак Васа Чарапић.
Манастир на раскрсници
Прича о манастиру и насељу Раковица нераскидиво су повезани. Заправо, услед бурне историје ових простора, не зна се тачно да ли је манастир добио име по насељу или насеље по манастиру. Оно што је извесно је да обоје дугују Раковичком потоку, који је, пак, своје живописно име добио по раковима који су некада у њему обилато живели.
Није познато ни тачно време његове изградње. Предање каже да је манастир изграђен још у време краљева Милутина и Драгутина, када су се Београд и околина по први пут нашли под српском влашћу. Наиме, захваљујући поклону свог таста, угарског краља Жигмунда, краљ Драгутин је добио на управу подручје уз Дунав и Саву, те у Београду основао свој двор.
Нешто уверљивији су списи хрватског турколога, хуманисте и дипломате Феликса Петанчића који је почетком 16. века, тачније 1502. године посетио Србију. У њима се наводи и Манастир Раковица као једна од цркава у околини вароши. И Турци су водили прецизни попис, те се спомиње и шест деценија касније.
Ево вам нешто предивно са вјечне куће светог патријарха Павла, и мени измамило сузу ♥️ pic.twitter.com/cwkhIy4e0z
— Александар Стојановић (@Kleronovinar) November 4, 2024
Од Турака сазнајемо и о страшној судбини која га је задесила 1592. године приликом похода Сулејмана Величанственог на Беч. У вихору рата и под тешким ударцима турских сабљи, тада је по први пут разрушен и спаљен. Сличну судбину ће доживети и у наредним сударима ова два царства. Прво почетком, а затим и крајем 18. века.
Управо је и то разлог зашто је сам манастир више пута премештан. Како би се нашао на удару војски и пљачкаша, тако је братство своју скромну цркву и конак померало ка шуми која му је чувала залеђе.
Духовна оаза Београда кроз векове
Мада је манастир више пута разаран и пљачкан, до данас је сачувана манастирска црква Светих арханђела Михајла и Гаврила. Саграђена је у периоду од средине 16. до краја 17. века. Првобитно је изграђена у богатом и препознатљивом стилу моравске школе, са два кубета изнад наоса и припрате, да би интервенцијама у 18. и 19. веку њен изглед донекле био измењен.
Управо у том периоду манастир долази под заштиту кнеза Милоша и кнегиње Љубице Обреновић, који га помажу, али и бира за место почивања њиховог прерано преминулог сина Тодора. Љубица, жена велике мајчинске љубави, интелигенције, али посвећена вери, богато је помагала манастир који је њој у част један део назвао “Љубичин конак”. Неколико деценија касније, и кнез Милош ће дати свој допринос у виду новог иконостаса који је подигнут 1862. године. Поред чланова породице Обреновић, овде је тих година сахрањен и велики војсковођа Првог српског устанка Васа Чарапић, што само указује на велики значај манастира.
Место за два патријарха
Мир манастирске порте тих година је за вечно почивалиште одабрао и патријарх српски Димитрије Павловић. Патријарх Димитрије остао је упамћен као патријарх који је и заиста проживео свог народа. Био је и уз своје духовно стадо у годинама највећих изазова Великог рата. Тада је и сам пратећи војску прошао Албанску голготу. По уједињењу и обнови Пећке патријаршије, изабран је за првог патријарха Српске православне цркве. На том месту је остао до своје смрти 1930. године.
У овом манастиру школу је полагао, а затим и рукопложен у чин јеромонаха духовник отац Тадеј Штрбуловић.
После Другог светског рата, у манастиру се налазило седиште Београдске богословије. Од 1961. године постаје женски манастир.
Данас је манастир неизоставно место за све оне који траже духовни мир и бег од ужурбане метрополе. Ово је препознао и светопочивши патријах Павле, који је по својој изричитој жељи сахрањен управо у овом манастиру.
У манастиру је сахрањен и српски јунак из Првог српског устанка Васа Чарапић.
Поред цркве, гробова истакнутих личности и духовника, вредна обиласка је и још једна чудотворна београдска чесма Свете Петке. Овај извор налази се у непосредној близини манастира.
