Грб Немањића и химна „Боже правде“ ускоро би могли да се виде и чују на званичним церемонијама у Републици Српској. Иницијатива за враћање историјских српских државних обележја покренута је у Народној скупштини Републике Српске и то Предлогом закона о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне.
„Нема сумње да ће он бити усвојен“, каже за РТ Балкан предлагач поменутог закона, председник Народне скупштине РС Ненад Стевандић.
Додаје да је пронађена много боља формулација и правни начин да поменути Предлог Закона не може да буде оборен на Уставном суду Републике Српске.
„То значи да смо показали да смо издржали нападе, да нисмо одустали од својих симбола који су нам укидани када је сила међународне заједнице била већа. Сазрели смо, наше институције много другачије реагују, оне су стабилне, народ је много свеснији, а и политички амбијент није као пре двадесет година када су нам отимали, укидали, смењивали, остављали људе без личне карте“, објашњава Стевандић.
Поменути Предлог закона, иако кратак – има само два члана и 105 речи, подигао је много прашине, како у Народној скупштини Српске, тако и у јавности. На сам помен грба Немањића, посебно су огорчени бошњачки политичари који тврде се „буде духови деведесетих“.
„Ја сам то обележје гледао на капама оних који су убијали невине људе. Шта год да је тај симбол значио у прошлости, у будућности ће бити симбол осуђених за ратне злочине“, рекао је посланик СДА Рамиз Салкић.
Поручио је и да је Уставни суд БиХ пресудио да је овај симбол „дискриминаторан и увредљив за грађане Републике Српске који нису Срби“.
„Овај Предлог закона је манипулација с циљем наставка дискриминације и стварања окружења у којем би се сви који нису Срби осећали нелагодно и непожељно“, рекао је Салкић.
Грб чије је главно обележје двоглави орао који у српској историји постоји већ девет векова, напомиње Ненад Стевандић, на деведесете може да подсећа само историјске незналице.
„Грб Немањића смета србомрсцима и србофобима, људима који су потпуно дезоријентисани у историјском смислу, који су историјске и политичке незналице. На грбу Немањића су се некада налазили полумесец и шаховница и брда у Словенији. Грб Немањића много је старији од кратког политичког памћења или знања којег су представници екстремног дела Бошњака покушали да експонирају у Скупштини“, наглашава наш саговорник.
Он подсећа да су Бошњаци стасали у Војсци Краљевине Југославије, да су у тој војсци имали чак и одвојену муслиманску кухињу и да су се ту први пут описменили. Највећи напредак у процесу описмењавања муслиманског, односно бошњачког народа, додаје Стевандић, био је управо у Краљевини Југославији, као што су и највеће слободе заједно са Хрватима и Словенцима остварили управо у тој држави.
„Тада су први пут имали своје националне и верске и културолошке слободе. Њихово памћење је кратко и оно што данас раде базирају на лошем односу према Србима, што их доводи у позицију да оспоравају ствари о којима немају појма“, категоричан је Стевандић.
Цела расправа постаје још бесмисленија ако се има у виду да се у тексту закона нити једном речју не помињу грб Немањића и химна „Боже правде“.
У првом члану стоји следеће:
„Заједно са истицањем заставе и грба/амблема Републике Српске и извођењем химне Републике Српске могу се истицати заставе и грбови и изводити химне страних држава са којима Република Српска има потписан Споразум о успостављању специјалних паралелних односа, односно држава са којима поједини или сви конститутивни народи или Остали или грађани у Републици Српској имају заједничко историјско, културолошко и традиционално наслеђе.“
Кључни део овог члана јесте онај у коме се наглашава да се могу истицати грбови или амблеми и изводити химне страних држава са којима Република Српска има Споразум о успостављању специјалних паралелних односа, а такав споразум имају само Српска и Србија. Из тога следи да ће се, уколико се закон изгласа, у Српској моћи користити грб Немањића и химна „Боже правде“.
Посланик у Народној Скупштини Српске Младен Илић за РТ Балкан каже да се не ради о антиуставном и антидејтонском закону, те да нема разлога да смета било којем народу у Српској.
„Након одржавања Свесрпског сабора, сам акт којег су потписали представници српског народа дао је задужења да се одређене законске и сваке друге процедуре спроведу. Једна од њих је и усвајање овог Предлога закона и то је наставак сарадње Срба са обе стране Дрине и један врло квалитетно написан закон за којег сам сигуран да неће бити оспорен ни пред институцијама Републике Српске нити неких других“, тврди Илић.
Да Српска има пуно право да врати химну „Боже правде“, а посебно грб Немањића сматра и Дејан Дошлић, виши асистент на Филозофском факултету у Бањалуци.
„Двоглави орао, или орао уопште, представља један од најстаријих и најпознатијих симбола у људској историји, који је посебно био истицан у Византији, као симбол царског ауторитета и достојанства, симфоније световне и духовне власти. Овај симбол су Срби (али и Руси, или нпр. Свето римско царство) почели да истичу рано, посебно од периода владавине Немањића, који су тиме истицали свој владарски ауторитет“, објашњава Дошлић за РТ Балкан.
Он додаје да је у националној свести овај грб упамћен као немањићки, али да се он користио и кроз потоњу српску историју.
„Иако је остао најпознатији као симбол Немањића, налазимо га на представама других владарских родова, рецимо на великом печату краља Стефана Твртка Котроманића, затим Лазаревића, Црнојевића, затим Кнежевине и Краљевине Србије, Краљевине СХС (касније Југославије)“, каже Дошлић.
Дошлић прецизира да грб Немањића нема своје корене у деведесетим годинама прошлог века, те да је свака теза о томе да вређа Бошњаке или друге народе политичка.
„Можемо да кажемо да је сваки коментар да он подсећа на деведесете произвољан и извучен из контекста, јер је тада враћен у употребу као најпознатији симбол српског народа. Српска симболика није почела тада, већ вековима раније. Немањићи и двоглави орао имају посебно место у српској историји и можда највише симболизују њено дуго трајање на овим просторима. Правилно истицање знамења води до бољег саморазумевања, заштите сопственог идентитета и положаја у историји, без намере задирања у друге“, закључује он.
Посланици Народне скупштине Републике Српске би о овом документу требало да гласају следеће недеље.
Подсећамо да је Република Српске ове државне симболе и химну имала до 2006. године, када их је Уставни суд Босне и Херцеговине поништио са званичних обележја оценивши да дискриминишу Бошњаке и Хрвате.
