Разговор о безбедности на друштвеним мрежама мора да постане део кућног васпитања и ова тема мора да буде део родитељске улоге. Београдским основцима, од трећег закључно са шестим разредом, требало би да у другој половини августа буду уручена 67.592 таблета.
Како је најављено из градске управе, циљ је да се обезбеде дигитална средства за учење. Таблети ће бити у власништву родитеља и, како је саопштено, уређаји ће у периоду од 22 часа до 6 часова бити закључани. То значи да ће им у ноћним сатима бити онемогућен приступ друштвеним мрежама, а преко дана ће моћи несметано да сурфују само по образовним сајтовима, тј. по веб-адресама с беле листе Министарства просвете и да их користе искључиво као дигитални уџбеник.
Ова вест, како је рекла једна наставница српског језика из Земуна, обрадовала је просветне раднике, али изазвала помало смешне реакције ђака. На пример, седмаци су питали зашто не добијају таблете. Када су чули да уређаји неће моћи да се користе ноћу, за игрице, четовање, љубомора је истог тренутка нестала, пренела је утиске. И родитељи с којима смо разговарали поздрављају акцију. Посебно радује што ће уређаји бити под контролом.
Самохрана мајка близанаца који ће од јесени бити осмаци рекла је да јој није жао што дечаци неће добити таблете и да је раније морала да савладала технике контроле телефона и компјутера.
– Самоука сам када је реч о безбедности на интернету. Пре неку годину, сећам се, кад кренем на посао, у ташну сам стављала цео рутер из стана. Нисам знала како да их спречим да сате и сате проводе у игрицама. Онда сам се едуковала, питала пријатеље, а и деца су сазрела – каже она.
Таблет за основце, водич за родитеље
Интернет је одавно део свакодневице па и живота најмлађих. Уједно је донео нове опасности које, као у стварном – офлајн животу, родитељи морају да надгледају. За Катарину Јонев Ћираковић, едукаторку за безбедност деце на интернету и ауторку књиге ,,Безбедност деце на интернету – водич за родитеље”, податак да ће таблети имати „филтере” је одличан.
– Подржавам идеју да сви ученици добију бесплатне таблете. То је важно. Омогућава се и деци из породица слабијег материјалног стања да буду у корак с новим технологијама. Надам се да ће акција заживети по Србији. Наша деца треба да стекну ај-ти вештине, да дигитално буду писмена јер ће им помоћи у даљој едукацији, животу. Дигитализација ће наставити да узима маха – каже саговорница Политике.
Упозорава да је важно од малих ногу учити децу како да се понашају у виртуелном свету.
– Управо дигитализација и доступност уређаја утичу да све млађа деца постају део онлајн света, иако, на пример, за млађе од 13 година није препоручљиво да имају самосталне профиле на друштвеним мрежама. Ако их имају, онда маме и тате морају да контролишу, уче их, јер је и то део дигиталне писмености 21. века – указује Катарина Јонев Ћираковић.
Емина Бековић, едукаторка Националног контакт центра за безбедност деце на интернету, указује на податке истраживања „Деца Европе на интернету” (ЕU Kids Online) које се спроведи и у Србији, о деци и младима узраста од 9 до 17 година.
– Што је дете старије то је већи просечан број сати који проведе на интернету, током дана. Узрасне разлике су веома изражене. Најмлађа деца на интернету дневно проводе приближно сат и по, док најстарија деца троструко више – четири и по сата – каже Емина Бековић.
Статистика
У најмлађем узрасту, дечаци више времена проводе на интернету у односу на девојчице. Касније та разлика нестаје. У најстаријем узрасту девојке су те које дуже „висе” на интернету. Већина деце свакодневно највише слуша музику – 80 процената, гледа видео-снимке – 78 процената, проводи време на друштвеним мрежама – 73 процента и комуницира с породицом и пријатељима – 67 процената.
Нешто више од половине деце у Србији – 53 процента свакога дана игра игрице на интернету.
– Интернет се, дакле, примарно користи за забаву и комуникацију – истиче едукаторка и упозорава да забрињава што половина деце од 9 до 12 година у нашој земљи (55 процената дечака и 53 процента девојчица) свакодневно проводи време на друштвеним мрежама. – Они су у узрасту који је испод границе од 13 година и коју већина друштвених мрежа поставља као услов за отварање профила. Поређења ради, у Немачкој је само 11 процената.
Да се снижава доб у којој се отварају налози на „Тиктоку”, „Инстаграму”, „Фејсбуку”, поготово првој мрежи уочила је и Катарина Јонев Ћираковић.
– „Тикток” је доживео глобални бум управо 2020. године. Довољно је да се приступи апликацији, чак не мора да се отвара налог, и могу да се гледају милијарде видео-клипова. Доминантно је присуство деце млађе од 13 година на овој друштвеној мрежи.
Објашњавајући узроке популарности, не само код нас већ и у свету, осврнула се на утицај пандемије. – Претходних годину и по дана свима се живот променио. Деца су поднела, такође, велики терет. Била су затворена, изолована од вршњака. Нису могла да похађају наставу у школи већ у онлајн формату. Није било тренинга, могућности да се баве уобичајeним ваншколским активностима. Таква ситуација изолованости у реалном животу усмерила их је на виртуелну заједницу. Зато су деца више била присутна на друштвеним мрежама.
Најчешће мреже
Она додаје да су „Инстаграм” и „Тикток” најчешће мреже међу децом и младима, потом следи „Снапчет”:
– Активности на мрежама су због пандемије биле једна од ретких „дружења” које су деца могла да примењују. Ипак, мреже нису безбедно и сигурно место. Разговор о безбедности на интернету мора да постане део кућног васпитања, образовног процеса који се не спроводи искључиво у школи. Ова тема мора да буде део родитељске улоге.
У оцени колико су деца свесна опасности које вребају и колико су родитељи способни да буду учитељи и заштитници у онлајн свету, Емина Бековић сматра да је најбољи примењивати методе доказане у реалности, али је важна и едукација мама и тата.
– Данашња деца дигитално су спретна и радознала, али не баш завидног знања када је у питању безбедност, односно препознавање опасности и како да реагују ако се нађу у ризичној ситуацији. Млади знају више о начинима коришћења интернета у односу на родитеље, али су неспремни да уоче узрочно-последичну везу између радозналости, дигиталних вештина и последица. Деца можда знају више о интернету, али одрасли знају више о животу – подсећа наша саговорница.
Не може без контроле
Врло је важно да родитељи буду упућени у интернет свет свог детета од првог момента коришћења. Увек треба да питају децу: шта посећују на интернету, с ким четују, ко ступа у контакт с њима. Морају да се дигитално описмене како би пратили понашање детета. На пример, могу да буду „пријатељи” с дететом на друштвеним мрежама, да поседују шифре дететових налога, редовно прате „историју” претраживања. Такође, постоје апликације родитељске контроле за инсталирање на рачунару и мобилним телефонима како би се пратиле активности, ограничио садржај, време које дете проводи на интернету.
– Наше искуство говори да родитељи немају висок степен свести о опасностима. Сматрају да је безбедније место од улице, мислећи да су деца апсолутно сигурна ако су код куће уз рачунар. Како су родитељи одговорни за децу и њихове поступке, у обавези су да покажу више интересовања за садржаје које њихово дете посећује на интернету, да унапреде дигиталне вештине, информишу и себе и дете о мерама заштите и начинима препознавања опасности и насиља као и реаговања – савет је Емина Бековић.
Позовите 19833
Националном контакт центру за безбедност деце на интернету на телефонски број 19833 током 2020. године упућено је 5.700 позива, уједно су добили 1.575 мејлова. У првих шест месеци ове године број позива је био 1.778 и примљено 1.125 мејла.
Највише је било питања о општим принципима, методама за безбедност деце на интернету. Одрасли и деца јављали су се с упитом како да конкретно превазиђу неку кризну ситуацију. Како се безбедно користе друштвене мреже, тражена су објашњења за подешавање приватности налога, како блокирати особу која шаље увредљиве поруке, пријављивани су лажни профили, како се блокира инстаграм налог на коме се шири вређање, како повратити хакован профил.
Обуке за наставнике
У периоду од избијања пандемије Национални контакт центар за безбедност деце на интернету организовао је вебинаре за родитеље, наставнике и учитеље. Више од 280 учитеља и наставника прошло је обуку у протеклих 12 месеци о опасностима које вребају и како се заштитити. Снимљене су презентације о безбедном коришћењу интернета, које се емитују на РТС Планети, у оквиру онлајн наставног програма.
„Закључани” налог
Отворен разговор с дететом најбоља је превенција од опасности на интернету. – За почетак, мора да постоји искрена комуникација. Дете не треба да крије било шта од својих родитеља и не треба да се плаши да с њима било шта подели, нарочито ако му се нешто лоше дешава. Да би се спречио контакт с непознатим особама које имају зле намере, најсигурније је да имају „закључан” профил, не прихватају позиве за пријатељство и праћење од људи које не познају, не комуницирају, не четују с непознатим особама. Међутим, колико год звучало једноставно, тешко је све то спрoвести – указује Катарина Јонев Ћираковић.
Тренд је да деца ,,јуре” лајкове, мислећи да тиме добијају већи значај, да су боља од других. Да би неко имао пуно лајкова на објавама подразумева пуно пратилаца. Деци и младима узори су јутјубери и тиктокери с милионским бројем пратилаца, те зато остављају отворене профиле.
Дуга листа опасности
Опасности на друштвеним мрежама испољавају се у бројним облицима. Од комуникације с непознатим људима, различита лица вршњачког насиља, малтретирања порукама неприкладног садржаја, вређања по верској, расној, националној, сексуалној основи; узнемиравање, постављање лажних информација, група у којима је циљ исмевање.
Много је сајтова и налога с насилним и неприкладним садржајима. Један од најтежих облика угрожавања безбедност деце јесу криминалне активности: крађа идентитета и информација, педофилија, могућност киднаповања, уцена које имају последице по физичко и ментално здравље.
У порасту је број видео-игрица које као крајњи циљ изазивају самоповређивање деце па чак и самоубиство. Све је више мржње, насилних садржаја, исмевања, претећих коментара, пропагирања искривљених и неморалних вредности. Све то таргетира децу и младе. С новим ризицима у сајбер свету деца не могу да се суоче сама. Нагласак мора бити на едукацији, како деце тако и родитеља и друштва у целини.
