Прве учеснике Србија, тада краљевина, званично је имала на петим Олимпијским играма у Лос Анђелесу 1912. Тада је представник Србије био Душан Милошевић у трци на 100 метара, као Драгутин Томашевић и Живко Настић у маратону. Међутим, Томашевић трку није завршио, а Настић ни почео.
Србин који је учествовао на првим ОИ у 1896. у Атини
Ипак, један Србин је учествовао на првим модерним Олимпијским играма – 1896. у Атини. Освојио је и бронзану медаљу, али за Угарску, под чијом је заставом наступао у оквиру Аустроуграске.
Момчило Тaпавица је рођен 14. октобра 1872. у војвођанском селу Надаљ, у Војводини. Живео је у Новом Саду, који је у периоду одржавања Олимпијских игара у Атини припадао Аустроуграској. У Атини је освојио бронзану медаљу у тенису, а отишао је с планом да се такмичи у неколико спортова – рвању, дизању тегова и атлетици (скок у даљ, с мотком и бацање кугле).
Током таквичења у дизању тегова се теже повредио
Током такмичења у дизању тегова теже се повредио, када му је у тренутку избачаја пукао мишић левог рамена, али је свакако наставио да наступа и завршио на петом месту у укупном пласману, премда је важио за апсолутног фаворита.
Најновија истраживања првих Олимпијских игара показују како је Тапавица у дисциплини дизање тегова подигао 90 килограма, као и још три такмичара, и да би требало да добије награду за треће место, али се то није догодило.
У рвању је повређен завршио на четвртом месту
У рвању је, онако повређен, завршио такмичење на четвртом месту. Због великих болова је морао да одустане од наступа у дисциплинама скоку у даљ, као и у скоку с мотком.
У тенису је у полуфиналу турнира изгубио од домаћег представника Дионисиса Касдаглиса. Како се у том периоду није играо меч за бронзу, требало је да подели треће место са пораженим такмичаром из другог полуфинала.
На ОИ у Атини 1896. године су се медаље додељивале само првопласираном и другопласираном, док су полуфиналистима тек накнадно призната одличја.
Један од најуиниверзалнијих спортиста свога времена
Био је један од најуниверзалнијих спортиста свог доба, а по повратку са Олимпијскх игара у Атини се бавио и веслањем.
Тeпавица је по завршетку спортске каријере имао веома успешну каријеру као грађевински инжењер и архитектета, а његов најпознатији рад је Дом српских сирочади у Новом Саду. Ова зграда је данас средиште Матице Српске у Новом Саду, а он је план зграде израдио бесплатно.
Тапавица као архитекта
У Новом Саду је отворио архитектонски фирму, али се убрзо разочарао јер су се, како се причало, послови добијали преко везе. Поред радова у Новом Саду, Тапавица је градио објекте у Црној Гори и Херцег Новом где је увео у градњу сецесионистички стил.
Нову прилику му је пружио црногорски краљ Никола I који је звао талентоване младе архитекте да улепшају Цетиње својим пројектима. Тако је Тaпавица добио прилику да пројектује зграду Амбасаде Немачке и зграду Народне банке на Цетињу. Дизајнирао је и хотел Бока у Херцег Новом, који је порушен у земљотресу 1979.
Града Нови Сад и ОКС су ми се одужили спомеником
Град Нови Сад и Олимпијски комитет Србије (ОКС) одужили су му се спомеником у главном граду Војводине, на иницијативу Матице српске. Том приликом је председник Матице српске проф. др Драган Станић, истакао да је Тапавица је био човек са јаким животним вокацијама.
„То што је тада наступао за Угарску у којој је живео и школовао се, треба да нас опомене колико је данас важно да у својој домовини свакоме пружимо услове да развија своје од Бога дате дарове. Тапавица је био носилац стипендије Матице српске, а он је узвратио на начин да је архитектонски пројекат зграде тог здања уступио Матици“, рекао је Станић.
