„Живот је вечита борба. Ко сме, тај може. Ко не зна за страх, тај иде напред!“. Ова реченица војводе најбоље описује ко је заправо био. На данашњи дан рођен је велики Живојин Мишић.
Дете са села које је из опанака стигло до највиших српских и светских одликовања, савременици су му се дивили, а ореол часног војника и команданта није довођен у питање, ипак је био жртва сплеткарења и каријеризма.
Због политичких превирања три пута је био удаљен из службе и сва три пута враћан.
Данас он је многима синоним за реч војвода – што је и титула, не само војни чин, који се даје за изузетне заслуге појединицима.
Мишић је остао упамћен као командант српске војске који је у Првом светском рату извојевао победу у бици на Колубари.
Његов маневар се и данас изучава на војним школама, а био је и део ослободилачке Солунске операције 1918.
Споменици Мишићу налазе се на градским трговима у Мионици, Ваљеву, а један мањи је и испред Београдског сајма.
Његова реченица с почетка текста већ годинама прекрива рушевине зграде Генералштаба, оштећене 1999. током НАТО бомбардовања тадашње Југославије.
Мишића су, тврди, војници волели и бојали су га се, али су знали да је правичан и веровали су у његову срећну звезду.
„Случај Хрвати“
У више наврата се претходних деценија у медијима појављивало да је Мишић наводно у једном извештају краљу Александру Карађорђевићу, после пропутовања по Хрватској, написао да се покајао због идеје заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца.
Тврдило се наводно и да је рекао да би се требало отцепити од „Хрвата, а њима дати државу“.
Међутим, историчар Миле Бјелајац наводи да је то „легенда и конструкт“, јер су се Мишића дохватили и публицисти и новинари, а не само научници.
„Имали су склоности и између два светска рата да неке сопствене мисли и накнадна разочарања стављају у уста покојном војводи, која он није могао да демантује“, наводи Бјелајац.
Напротив, желео је да заврши недовршене југословенске планове, говорио је да „ће да тера Италијане до последњег“.
Историчар се детаљно бавио тврдњама да Мишић није био за државу са Хрватима и каже да не постоји ниједан документ у ком се тако нешто наводи, јер је то била званична политика тадашње владе.
„То је био цео концепт, који је био у интересу и српског народа и осталих. Никад Мишић ништа слично није предлагао регенту“, тврди Бјелајац.
Учесник шест ратова
Мишић је учесник шест ратова – од Српско-турског рата 1876, преко Балканских до Првог светског рата.
Поред тога што је био командант прве српске армије на Колубари, био је и део победоносне Солунске офанзиве 1918. и први начелник Генералштаба војске новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Признат је за једног од значајних стратега 20. века. Наводно његова стратегија се изучава и на америчкој војној академији на Вест поинту.
Оно што је сигурно је да је то неизоставни део литературе на Војној академији у Београду. И на основним и на специјалистичким студијама.