Посљедњи роман Пола Остера „Баумгартнер“ објавила је данас Геопоетика у преводу Иване Ђурић Пауновић која је, у сусрету са новинарима у просторијама Геопоетике представила ово књижевно дјело.
Као врсна преводитељка Остерових дјела која је претходно превела његових 13 наслова, Ђурић Пауновић припала је част да преведе и посљедње дјело великог писца и приближи лик протагонисте – професора филозофије и етике на Принстону Саја Баумгартнера, читаоцима у Србији.
– Протагониста покушава да осмисли свој живот и десет година након смрти своје супруге која страда у таласима смрти. Он послије тога мора да настави даље. Покушаји да се врати у живот су полу-успјешни. Морате да наставите даље, али празнина остаје заувијек… – каже преводитељка и књижевница.
Она је била у процесу превођења када је аутор преминуо.
– Није могао да зна да ће му ово бити посљедње дјело које пише. Остер као да се својим приповиједањем хватао за тренутке. Као да је књигом оставио поруке жени и кћерки да ће све бити у реду. Да ће увијек бити око њих и у њима… иако физички није ту – описала је.
Критичари су оцијенили да је ово роман о старењу, сјећању и губицима гдје хумор има посебно мјесто јер „умањује трагику“.
– Њему је хумор био веома важан да би страшне ствари учинио подношљивијима. Хумор је овдје помоћно средство да се преживи – оцијенила је.
О стилу којим је аутор писао, истакла је да је за књижевна дјела веома важан ритам реченица.
– На енглеском језику ритам се осјећа баш снажно. Осјећа је ритам откуцаја срца, дамари живота… – описала је. Наводи да крај романа заправо није крај, већ „почетак нове приче“
– Нову причу причаће читаоци и то је почетак неке нове приче – закључује она.
Пол Остер (1947–2024) је аутор бројних дјела која су преведена на више од 40 језика, а у издању Геопоетике преведена су „Мјесечева палата“, „Њујоршка трилогија“, „Откривање самоће“, „Левијатан“ и други.
