Како су водичи за Стоицизам постали хит међу финансијским и технолошким предузетницима, а посебно међу „гуруима“ за самооптимизацију? Како је Марко Аурелије постао нови миљеник менаџера? И можемо ли још увек говорити о стоичкој мисли када је ишчупана из својих космолошких основа?
У последњих неколико година, дошло је до пролиферације водича инспирисаних стоичком филозофијом. Неки од њих су бестселери на Амазону и уживају експоненцијалну популарност у круговима великих технолошких компанија и на Вол Стриту. Шта ову школу мисли чини тако привлачном за менаџере?
Ана Шрифл: Сматрам да је овај феномен фасцинантан. Раније је можда пет људи било заинтересовано за врсту истраживања којом се бавим – а сада цео свет прича о стоицизму! Чини ми се да је писање водича заснованих на стоичкој философији постало прави пословни модел. Запањујући је број књига које се појављују сваке недеље на ову тему и које убрзо након објављивања већ имају бројне рецензије и коментаре на Амазону.
Фасцинација „успехом“
Један од разлога зашто су људи из Силицијумске долине или Вол Стрита постали фасцинирани стоицизмом је вероватно прилично тривијалан: мислим да су фасцинирани успехом. Уз Марка Аурелија, стоичка филозофија им нуди римског цара на којег се могу ослонити и који је био један од најмоћнијих људи свог времена.
Школа философије са тако утицајним људима у својим редовима је атрактиван извор инспирације за менаџере: не читају фрагменте непознатих грчких филозофа, али читају шта цар каже! Тако је све и пласирано на тржиште. На пример, наслов најновијих књига Доналда Робертсона, популарног аутора на овом пољу, је „Како мислити као римски цар“ (2019).
Који су мотиви модерне литературе прожете „стоицизмом“?
Ако је стоицизам, тада као и сада, увек био цењен од стране богатих и моћних, могло би се претпоставити да такође служи за оправдавање неједнаке расподеле богатства и моћи. Уосталом, стоици су веровали у разуман поредак света и у судбину којој се мора покорити… Да ли је ово мотив који проналазимо у својој литератури данас?
Ана Шрифл: Rајан Холидеј, најпознатији аутор-коментатор о стоицизму у технолошком свету, донекле иде тим путем. Он каже да није важно да ли сам краљ или роб, да ли лангуширам у затвору или сам слободан, изазови са којима се суочавам су исти. Мислим да је ово његова погрешна интерпретација.
Међутим, разумем како долази до тога да верује да је овај поглед на свет уграђен у стоичку философију. Наравно, стоици кажу да је срећа у нашим рукама и да, чак и у тамници, имамо све алате потребне да живимо врлински.
Али не смемо заборавити да је у античко доба стоичка мисао нашла свој пут и у кругове политичког отпора, на пример против царева Нерона и Домицијана. Према овој мисли, управо је на мени да се изјасним против неправедних социо-економских услова или да се мој глас чује.
Мислим да, ако се поносимо тиме што познајемо свет, онда морамо признати да су многа друштва изузетно неправедна; и ако су структурисана на овај начин, то није природним случајем, већ нашим деловањем, ми људи. Дакле, стоички став не води ка слепом прихватању моћних односа, нити ка томе да их никада не преиспитујемо.
Шта конкретно менаџери (или руководиоци у Гуглу) очекују од стоичке филозофије?
Углавном “самопобољшање”, претпостављам. То значи, проналажење кључева за већу продуктивност и конкурентност на послу. Древни стоици наглашавају да је човек одговоран за свој карактер; технолошки стоици то пребацују на одговорност за сопствени успех. И донекле, могу видети како та идеја може функционисати.
На крају крајева, многи елементи стоичке етике се могу превести у менаџерски језик. За менаџере, то је онда кутија са алатима за самопобољшање. На пример, у свим овим водичима ћете наћи идеју да не треба да будемо обесхрабрени својим неуспесима, већ да устрајемо док остајемо хладни и стоички.
Ако желите “агресивно” да управљате својим неуспесима, можете применити стоичку филозофију и рећи да када не иде, једноставно морате лансирати следећи стартап!
Други аспект ове интерпретације је управљање временом. Ради се о томе да се не троши ни минут, већ да се дан организује на најефикаснији могући начин. То је преокупација коју ниједан антички стоик не би имао. За њих циљ дефинитивно није био организовати свој дан како би зарадили много новца…
Ипак, Рајан Холидеј даје много савета, попут повременог поста или провере дневних и-мејлова тек након 11 сати ујутро. То су релативно банални савети, али им се може дати привид дубине повезивањем са греко-римском антиком.
Зашто баш грчко-римска антика?
Не мислим да је случајно што се реферишу на овај период – а не, на пример, на Библију или друге древне текстове. По правилу, овде се ради о врло секуларним појединцима, који су често поносни што су атеисти.
У конструкцији западног идентитета, грчко-римска антика је дуго служила као алтернатива хришћанству. Онај ко се сматра атеистом и не жели да се позива на хришћанску традицију, природно ће имати тенденцију ка грчко-римској традицији.
Зашто се успоставља веза између древних стоика и савремених атеиста?
Тачно је да стоици нису били атеисти. Али њихова филозофија изгледа споља компатибилна са овим модерним погледом на свет. По мом мишљењу, то је делимично због савремене реконструкције оригиналног стоицизма.
Често читамо да су стоици били материјалисти. Ово је врло уобичајена теорија, али нетачна.
Оно што је тачно, међутим, је да нису дуалисти. Одбацују Платонов став да постоји надчулни свет. Али, иако сматрају да постоје само телесне стварности, све оне послушно слушају божански разум и поредак. За ове мислиоце, космос је органска целина, живо биће. Ову божанску разуму такође називају “Зевс”. У том погледу, заиста нема заједничког темеља између древних стоика и савремених атеиста, који религију виде као чисто ирационалан феномен.
Приручници за успех украшени стоичким цитатима
Стоичка филозофија чини свеобухватан систем етичких, физичких и логичких концепата. Може ли стоицизам заиста функционисати ако га извучемо из његовог космолошког оквира и једноставно изолујемо одређене аспекте?
Сама чињеница да су сто година након Сократове смрти стоици успели да се прошире покушавајући да филозофију и са њом физику и логику усмере у потпуно другачијем правцу од Платона и Аристотела већ је прилично импресивна.
Али очигледно, бирање и прилагођавање филозофије изоловањем одређених аспеката овог система мисли је техника која функционише за многе људе. За мене је питање више да ли све то још увек има било какве везе са античким стоицизмом. Мислим да постоји разлика коју треба направити. Приручници за успех које технолошки свет толико воли, попут оних Ryana Holidayja, су далеко од онога што су оригинални стоици имали на уму; они су једноставно водичи за самопомоћ, украшени стоичким цитатима. А то може довести и до глупости.
Узмимо пример Елизабет Холмс. Године 2015, жена која ће постати најмлађа “самостална” милијардерка у историји са стартапом за тестирање крви, хвалила се да увек носи копију књиге “Медитације или Самом себи” Марка Аурелија.
Сада је оптужена за превару и обмањивање како клијената, тако и инвеститора и суочава се са деценијама затвора. Наводно револуционарна техника коју је развила била је потпуна лаж. Ништа не може бити даље од стоичке етике! За њу је све то првенствено било начин да се представи као визионарски предузетник. То је тачно супротно од самог принципа стоичке врлине, који је тежити знању и тако не правити грешке у просуђивању о свету.
„Претенциозно је тврдити да увек морамо узети у обзир читав стоички систем и да изван њега нема спаса“
Међутим, постоје и позитивни примери. Нису само у технолошком свету неки људи који се сматрају модерним стоицима. Други људи покушавају да примене учења стоицизма у свом животу колико год могу. Било би неправедно према њима стављати их у исти кош. Узмимо теорију емоција како је формулисана у стоицизму.
Узета сама, врло је корисна за многе људе – под условом да схвате њене импликације. Ако схватимо да су наше емоције заправо наши ставови и да можемо променити своје ставове, онда то значи да имамо моћ да променимо емоције које нас чине несрећним, као што су ирационалне жеље, страхови, завист или љубомора. Да бисмо то постигли, није потребно знати све о стоичкој логици…
По мом мишљењу, стога је претенциозно тврдити да увек морамо узети у обзир читав систем и да изван њега нема спаса. Погледајте, на пример, когнитивно-бихевиоралну терапију (CBT): она је заснована само на одређеним тачкама преузетим из стоичке етике и очигледно не функционише лоше.
Ко су ти модерни стоици изван Силицијумске долине?
У Сједињеним Државама, многе дискусионе групе и студијске групе о стоицизму посећују обични људи. На пример, имала сам прилику да упознам амерички форум, „New York City Stoics“. Они се врло јасно дистанцирају од стоицизма у стилу технолошког света. Овај покрет, који је потпуно оријентисан ка личном успеху, називају “$тоицизм” – са доларом уместо “с”.
Такође се разликују од онога што називају “бро-ицизам,” што се односи на оне маскулисте који, на онлајн форумима, користе стоичку филозофију као доказ да је бели мушкарац супериоран над другима. Сећате се сви интернет мима GigaChad, који представља идеал мушкости. Наравно, он је измишљен лик.
Ови „News York City Stoics“ су врло разнолика група. Дискутују о Пјеру Хадоту и другим академским радовима о стоицима. Постоје и дискусионе групе где људи међусобно помажу, позивајући се на стоичку мисао. Ако неко доживљава губитак у породици, на пример, он ће објавити поруку о томе, а људи ће одговарати наглашавајући важност разумевања смрти као природног догађаја, а не трагедије.
Неће тражити личне детаље; разговараће директно о суштини ствари, било да је у питању туга, губитак пријатељства, проблеми у вези или зависност партнера. Импресионирана сам пријатељским и конструктивним ставом који преовлађује у овим онлајн просторима! То су психолошке групе подршке, али на основу стоичких савета.
„Пословни модел свих тих водича је увек исти: учинити људе ефикаснијим и мотивисати их“
Али онда, зар смањење стоицизма на чисту димензију самопомоћи не чини да служи систему – јер само подстиче људе да буду продуктивнији док су задовољни својим стањем? Није ли то знак да је неолиберализам асимилирао стоицизам?
Тачно је да је пословни модел увек исти: учинити читаоце ефикаснијим и мотивисати их. И сви ови практични водичи такође покушавају да обнове имиџ капитализма. Јер капитализам има проблем са имиџом. Компаније чине све што могу како би га учиниле привлачнијим, не оклевајући да се упусте у greenwashing.
Њихова реторика има за циљ да се осећате добро у вези производа које предлажу
Ова крема би требало да буде добра за климу, те Најк патике би требало да штите океане јер је једна пластична боца уклоњена из мора за њихову производњу…
Мислим да маркетинг стоицизма у стилу Рајана Холидеја није много другачији. У ствари, он и његови читаоци су ништа више него просечни капиталисти. Желе да зараде новац од производа које желе да продају, али те производе представљају као део смисленог начина живота.
Не сакупљају спортске аутомобиле као старомодни капиталисти, већ уместо тога живе на фарми на селу и сваког јутра прошетају до потока. На тај начин покушавају да створе илузију егзистенцијалне дубине. Сврха маркетинга стоичке филозофије овде је слична оној код пропагирања медитације или јога ритрита.
Психолошка патња људи заправо долази из њихових радних услова. Осим што више не покушавамо решити проблем реформисањем радног законодавства или проширивањем родитељског одсуства, већ људе наводимо да медитирају увече и мислимо да ће то да их излечи. Док капитализам поправља свој имиџ, људска неснађеност бива све већа. Али кога брига за то, на крају дана, битан је изгледа само профит.
