Према доступним информацијама шајкача је у Србији била присутна већ од 1868. године – две године пре него што је 1870. године званично ушла у употребу. Војничка шајкача била је светло плаве а официрска, тамно плаве боје. У једном тренутку све шајкаче су биле тамно плаве, да би 1908. године, када је уведена сиво – маслинаста униформа, и шајкача постала „зелена”.
По чему би из даљине најпре препознали Србина у народној ношњи. Можете да погађате само једном, а одговор гласи – по шајкачи. То је капа препознатљивог облика која је се у нашем народу пре више од 150 година одомаћила након што је преузета из војне употребе
Опште је уважена прича да је настала на основу капе коју су носили граничари на Тиси и Дунаву који су Аустроугарску бранили од Турака. Њих су звали шајкаши и ето одакле шајкача вуче своје име.
Шајкача у четницима
Према доступним информацијама шајкача је у Србији била присутна већ од 1868. године – две године пре него што је 1870. године званично ушла у употребу. Војничка је била светло плаве
а официрска, тамно плаве боје. У једном тренутку све шајкаче су биле тамно плаве, да би 1908. године, када је уведена сиво – маслинаста униформа, и шајкача постала „зелена”.
Она се одомаћила као део народног одела због тога што је стално била у употреби. Само што је био завршен Први балкански рат, уследио је Други балкански рат. Потом и Први светски рат. Када је Велики рат завршен, Солунци су се кући вратили у униформама. Униформу су скинули али шајкачу су наставили да носе свакодневно.
И током Другог светског рата шајкача је поново ратовала са Србима. Носили су је припадници разних четничких одреда али и партизани. Она је утицала и на усвајање „титовке”, односно партизанске капе која је у суштини, прекројена шајкача. Једина је разлика у суженом темену код партизанке.
Шајкача у партизанима
Шајкача се више не користи у војсци. Али она је постала је део националног идентитета. Може да буде и плава и зелена, дубља или плића. Али њен облик је увек исти. Срби је воле и пионосни су на њу.