Климатске промене веројатно потичу пораст екстремних временских дешавања широм планете. То би могао бити забрињавајући знак за оно што долази.
Поплаве и валови врућине широм Африке, поплаве у јужном Бразилу, суша у Амазонији и екстремне врућине у цијелој Азији, укључујући Индију: вести су ове године пуне алармантних прича о временским непогодама, и то с добрим разлогом,
До сада је 2024. била посебно лоша када је реч о екстремним временским условима, са сушама, екстремним врућинама и поплавама које су узроковале озбиљну штету по здравље и егзистенцију, наводи Свјетска метеоролошка организација (СЗО).
“Готово свака регија у свету се суочила са екстремним временским и климатским догађајима различите природе”, рекао је за Дојче веле стручњак за климу Алваро Силва.
И док се сваки појединачни екстремни временски догађај не може приписати климатским променама, они постају све веероватнији и све су интензивнији због емисија стакленичких плинова које настају изгарањем угљена, нафте и плина.
Прошле је године на северној хемисфери је забиљежено најтоплије лето у протеклих 2000 година, а глобално је 2024. на путу да буде још топлија.
Која је веза између климатских промена и времена?
Климатске промене повећавају испаравање и узрокују више водене паре у атмосферу. То узрокује интензивније падавине и поплаве у неким подручјима, те екстремније суше у другима. Топлије температуре оцеана интензивирају климатске обрасце, док више укупне температуре доводе до чешћих валова врућине.
То има разарајуће последице у глобалним временским обрасцима, што резултира различитим ефектима широм планете.
Готово 1,5 милиона људи је расељено, што је наводно највећи случај климатске миграције у Бразилу.
“Није само учесталост и интензитет оно о чему се обично чује, већ и промјене у тајмингу и трајању ових екстрема”, рекао је Алваро.
“Више не знамо што је нормално у клими, јер видимо све већи тренд екстремних догађаја“, каже он.
Који су екстремни временски услови узроковани климатским промјенама, а који нису?
Утицај климатских промена видљив је када се проматрају дугорочни временски трендови, али одређивање њихове улоге у специфичним временским појавама постало је могуће тек недавно.
Дојче веле је анализирао три велика временске појаве ове године како би видио јесу ли климатске промјене одлучујући фактор.
Постоји ли веза између климатских промјена и врућина у Индији?
У априлу и у мају, Индија је, скупа с многим дијеловима Азије, била погођена екстремним врућинама.
У деловима Индије забиљежена је температура од 47 степене целзијуса, што је довело до смрти и ширења сиромаштва. Екстремне врућине су чак довеле у питање одазив бирача на индијским изборима.
Неколико политичара задужених за спровођење избора и водитеља кампања наводно се разболело због врућине, Међу њима и федерални министар путева који се срушио на бини.
“Више од 900 милиона гласача треба изаћи на отворено и чекати у реду… сате и сате под сунцем”, рекла је Леена Риккила Таманг, директорица једне невладине организације. „Видимо јасан пад одазива бирача у успоредби с изборима 2019. године“, каже она.
Топлотни вал био је 45 пута веројатнији због климатских промјена и био је за 0,85 степени целзијуса топлији него што би иначе био, наводи WWA. WWA је иницијатива научника који истражују јесу ли и у којој мјери климатске промене узроковане људским деловањем играле улогу у недавним екстремним временским појавама.
Штета зависи од рањивости становништва
“Апсолутно нема сумње да ће све док настављамо сагоријевати фосилна горива и, према томе, повећавати концентрацију стакленичких плинова у атмосфери. Ови топлински валови постајати све чешћи, озбиљнији и дужег трајања”, каже Фредерике Ото, шеф WWA.
Штете узроковане екстремним временским условима зависе о рањивости становништва. Чак и наизглед мали пораст од 0,85 степени целзијуса може узроковати велику штету.
“У земљама попут Индије и другим дијеловима јужне Азије где пуно људи ради на отвореном, много су изложенији и рањивији чак и на релативно мале промене екстремне врућине”, рекао је Ото.
Јесу ли климатске промене играле улогу у поплавама у Бразилу?
Више од 100 људи погинуло је у разорним поплавама у јужној бразилској држави Рио Гранде до Су. Настала штета мери се у милијардама долара.
Готово 1,5 милиона људи је расељено, што је наводно највећи случај климатске миграције у земљи. Државна влада чак разматра премјештање цијелих градова како би избјегла будуће катастрофе.
Неки научници су већ указали на ефекте климатских промена, попут сталног загријавања узрокованог Ел Нином, како би објаснили поплаве. Рањивост такође игра врло значајну улогу у штети узрокованој поплавама, а неки инжењери указују на недовољну припремљеност и проблеме с инфраструктуром.
Једна студија је закључила да се обилне падавине које су довеле до поплава углавном могу приписати климатским промјенама које су узроковали људи.
WWA тренутно ради на властитој студији, али Отто каже да су претходне поплаве у земљи биле јасно повезане с климатским промјенама.
Јесу ли климатске промене погоршале недавне торнаде у САД-у?
Сједињене Државе ове су године биле суочене са великим бројем торнада.
Током четири дана више од 100 торнада погодило је средњи запад и Велике низине, „проузроковавши значајну штету и губитак живота“, навели су званичници.
Сједињене Државе ове су године биле суочене са великим бројем торнада. Национална метеоролошка служба у Омахи, Небраска, забиљежила је рекорд издавањем 48 упозорења на торнадо у једном дану.
Али узроке торнада неверојатно је тешко утврдити због њихове малог опсега. Студије атрибуције климатских промена најбоље функционишу на догађајима великих размера, као што су екстремне врућине, екстремне хладноће и суше.
С изузетком тропских циклона у сјеверном Атлантику, климатске промјене нису повезане с повећањем брзине вјетра, особито изнад копна, каже Отто.
“С обзиром на то да не видимо промјене у другим врстама брзина вјетра или другим врстама олуја, не бих очекивао велику промјену, али то би могло бити сасвим другачије за торнада јер су они другачији феномен“, каже Отто.
У суштини, научници не могу рећи какву су улогу одиграле климатске промјене или јесу ли уопште.
Зар се екстремно време не догађа увек?
Историја је препуна примјера екстремних временских прилика. Чак и пре него што су се зупчаници индустријске револуције почели окретати и људи почели озбиљно сагоревати фосилна горива. Такви су догађаји природни феномен, но климатске промене врло су их јасно учиниле далеко вјероватнијим и далеко деструктивнијим, кажу стручњаци.
Прије 1990-их пријављено је годишње око 70 до 150 временских непогода и опасности повезаних с водом. Од 2000. године годишње се биљежи више од 300 екстремних догађаја. Чак и уз недовољно извјештавање у прошлости, “разлика је неупитна”.
