У различитим борилачким вештинама, користе се различити називи за титуле појединих мајсторских звања. Споменућемо и објаснити неке од најпознатијих титула. Једна од најчешћих и најпознатијих речи у борилачким вештинама а која означава одређену титулу је засигурно реч Sensei.
Реч за титулу Sensei – најчешће се преводи као учитељ, иако би реч у дословном преводу имала значење – особа која је рођена пре, тј. особа која је духовно рођена пре других, или боље речено, особа која добро познаје живот.
Јапанска реч сенсеи састоји се од две речи: Sen – пре и sei – живот
Реч Sensei је новија реч, а започиње да се користи у Јапану почетком 1960. године, најпре у борилачким вештинама (ju-jutsu, aikido, karate) да би касније, 1968. године, ова реч почела да се употребљава као израз поштовања, а затим је означавала титулу за различите учене људе. Тако се назив Sensei данас користи и као титула за учитеље али и за докторе, лекаре, адвокате, инжењере, новинаре као и за многе друге учене и поштоване професије.
Реч, као и титулу – Sensei, често се повезује и са зен филозофијом (зен будизам). У зен будизму се претпоставља да особа која добро познаје живот те има много животног искуства, има предосећај као да је поново рођена.
Сама реч сен-сеи, потиче од индијске ријечи sen-an (sen аni), а која се користила као назив за вође (за особу која је била у својству вође или у својству ратника тј. ратног вође) индијске ратничке касте племића –ратника – ксатреја.
Његова основна одлика била је способност да води
Његова основна одлика била је способност да води тј. да буде вођа другим припадницима те племићке – ратничке касте. Од њих се очекивала велика храброст, издржљивост, осећај за правду, великодушност, добра дипломатија, као и жеља да се заштите слабији, било од неправде или смрти.
Особа која је носила такву титулу морала је бити спремна, уколико је било потребно, да жртвује и свој живот у одбрану својих подређених. Од њих се очекивала и изнимна оданост према својим подређенима.
Каста ксатреја полако је исчезнула у средњем веку, а заменила ју је каста рајпути. Јапански назив за ратничку касту ксатреја био је сетсури, а прихвативши нека од њихових начела, у Јапану су касније настали познати ратници – самураји.
Реч Сен-ан је из Кине дошла у Јапан
Реч sen–an се преко Индије проширила и по Кини, да би се реч из Кине полако пренела у Кореју и Јапан. На том путу реч је почела постепено да се мења (другачији изговор и називи), а како се мењала сама реч, тако се мењало и њено значење.
Реч sen-an се у Кини полако променила у реч – senfan (sienfan), такође и њено само значење се полако променило, те је од титуле за ратног вођу, постала титула за особу која је вешта у борилачким вештинама те подучава друге у некој од борилачких вештина.
У самој Кини, у борилачким вештинама, користио се други назив за такве особе које би подучавале друге. Најчешћи назив за такве особе је Sifu (Cantonese) или Shifu (мандарински кинески).
Само значење речи било би, старац који поседује велико знање и искуство у борилачким вештинама те нас подучава попут оца.
Називи и значења титула у Јапану, Кини и Индији
У Индији се духовни вођа, према санскрит записима, назива – Guru (Goru), док је у Јапану назив за духовног вођу (виши учитељ зен будизма) – Roshi.
Такође, у Јапану се понекад користи и титула Sosai, а која се користи као назив за председнике неких великих фирми, амбасадоре, али и директоре-генерале одређених великих организација, па и борилачких као на пример – Sosai Oyama). Позната је и титула у борилачким вештинама – Sempai, која се додељује за старијег и искуснијег ученика, а који је уједно и асистент учитељу.
У Кини, је у борилачким вештинама позната и титула – Shi, која се најчешће веже за мајсторе борилачких вештина из храма Shaolin, а која означава великог мајстора борилачких вештина, али и учитеља зен филозофије.
Сама титула Shi има своје упориште у имену покрајине тј. називу шуме – Shao shi, а у којој се налази и сам храм Shaolin. Кинези за особу која је достигла највиши ниво учења (како борилачких вјештина тако и зен филозофије) понекад користе и титулу Shihan, а која се често користи и у Јапану.
Титула која је по свом значењу најближа речи sen–an, је титула која се користи у Кореји за мајсторе борилачких вештина – tае kwon dо, а то је назив – suseung-nim, титула коју добиjа велики мајстор или још познатија титула – soseang-nim, а која означава особу – генерал мајстора (ратног вођу) и врсног познаваоца борилачких вјештина.
Постоји и титула O Sensei, која се користи из поштовања за посебно великог учитеља и мајстора борилачких вештина, какав је био творац аikidoa, Morihei Ueshiba. Сама реч, титула – O Sensei се најчешће преводи као – велики учитељ.
Значење титуле Sensei
Слична реч у борилачким вјештинама је и титула – Soke, која се додељује из поштовања за особу тј. мајстора који је утемељитељ одређеног борилачког стила.
Значење титуле Sensei, најбоље је описао јапански мајстор борилачких вештина Shigeru Egami (1912 -1981) у својој познатој изреци. „Није сваки Sensei мајстор и није сваки мајстор Sensei.“ Мајстор Egami је био познати мајстор shotokan стила и зачетник стила shotokai.
Изрека је постала још признатија и популарнија када ју је у својој књизи „Book of Ki“, поновио и познати јапански мајстор борилачких вештина (ju-jutsu, judo, aikido) Koichi Tohei (1920-2011).
Данас је много оних који се представљају као Sensei, као и оних који би то желели да буду. Такође, има и оних особа које други називају Sensei (понекад из поштовања према тој особи, иако најчешће из непознавања саме титуле Sensei).
Ова титула се заслужује напорним и дуготрајним радом
Титула сенсеи мора се постепено заслужити напорним и дуготрајним радом, добрим познавањем борилачких вјештина, као и одређеним исправним начином преношења свог животног искуства, својим ученицима. Титула Sensei се не стиче Дан звањем. Сви они који се користе овом титулом, морали би знати да прави Sensei не тражи и не врбује своје ученик нити своје следбенике, већ они сами проналазе њега.
Такође, познаваоц борилачких вештина када улази у било коју салу (dojo) у којој се вежбају источњачке борилачке вештине, својим наклоном одаје почаст и указује на поштовање, како према Senseiu (sifu) тако и према извесној борилачкој вештини. Такав наклон у борилачким вјештинама најпознатији је под јапанским називом – Sensei ni rei (поздрав учитељу).
Sensei je увек један
Понекад, истовремено у дворани (дојо) могу вежбати више високо рангираних те признатих мајстора одређене борилачке вештине, па чак и различитих борилачких вештина (истовремено у дворани за вјежбање се могу наћи више Sensei-a или sifu мајстора), али тада само је један од њих – Sensei, и он тада предводи вежбање осталих.
Oн тада преузима и улогу вође, а сви га остали мајстори борилачких вјештина (без обзира на ступањ њиховог мајсторства) морају слушати и поштивати.
Иако, нити једна од наведених титула у борилачким вештинама, у дословном преводу не значи – учитељ, ипак се тај термин најчешће спомиње као превод за одређене титуле. Sensei – вођа и особа која нас води кроз живот, јер га иста добро познаје и има велико животно искуство, Shifu – старац са великим знањем и искуством који нас поучава као отац, sonseang – nim – генерал мајстор (ратни вођа), Guru – особа која нас води на духовном путу.
Превести назив тих титула, са речју – учитељ, је врло поједностављено те искривљено, и у најмању руку непотпуно као значење речи одређене титуле.
Понекад неки од мајстора користе две титуле
Данас се у многим борилачким спортовима (вештинама) користи назив и титула – тренер или инструктор. Такођe, често се користи и титула – Master или Grand Master.
Понекад неки од мајстора користе чак две титуле, као на пример; sifu-shi или Master sensei, иако за то не постоје и прави разлози. Исто као и особа која је у неколико различитих стилова стекла различите ступњеве – Дан звања, код свог представљања даје највећи ранг (на пример, особа која је стекла звање 3. Дан judo, 4. дан аикидо те 5. дан карате, представља се као мајстор 5. Дан).
Неки практиканти мисле да ће аутоматски када стекну одређено мајсторско звање, као на примјер – 3. Дан, постати и Sensei, но то и није тако. Такође, има и много тренера (инструктора) који имају одлику доброг Sensei-а, као што има и оних мајстора који се представљају као sensei, а да исти немају потребне одлике, као ни квалитет за тако велику и захтевну титулу као што је – sensei.
Има и оних мајстора из различитих борилачких вештина, који под појмом титуле сенсеи сматрају особу која је чувар и поштовалац традиције борилачких вeштина.
Титула Sensei има далеко шире значење од речи учитељ
Интересантно је да се у вјештинама aikido и ju-jutsu титула Sensei ставља након имена мајстора, док у karate-u, judo-u, nin- jutsu-u као уосталом и све остале титуле у другим борилачким вештинама, стављају се испред имена мајстора, а што је према правилу о писању титула исправније.
У неким борилачким вјештинама попут Muay Thai (тајландски бокс) или Brazilian jiu-jutsu, титуле за мајсторе се не користе, иако су те вјештине настале на основама вјештина у којима се користе титуле као што су Shifu и Sensei.
Као што се може видети из приложеног, реч и титула Sensei у борилачким вјештинама, никако се не може поједностављено превести са речју учитељ, јер титула Sensei има далеко шире значење.
