Исламска Република прогласила је петодневну жалост, ТВ водитељи обукли су кошуље у белој боји туге после погибије „мученика на дужности”, а смрт председника, шефа дипломатије и других званичника отвара питање будућности земље у осетљивом тренутку регионалних тензија и унутрашњих напетости.
После сахране Ебрахима Раисија и Амира Абдолахијана по исламским обичајима у западном граду Табризу, Иран ће по брзом поступку који прописује Устав председничке изборе морати да одржи у року од 50 дана.
Иако је председник знатно у сенци врховног вође револуције, ајатолаха Хамнеија, ти избори биће нова прилика за одмеравање снага владајућих конзервативаца и умереног реформистичког крила.
Ко ће наследити председника Раисија?
Ко ће наследити председника, који је као шеф револуционарног судства био одговоран за ликвидације стотина политичких неистомишљеника после завршетка рата с Ираком 1988. године? Лидера који је током четири године мандата нормализовао односе са Саудијском Арабијом и надгледао финансијску и војну подршку „појасу ватре”: либанском Хезболаху, проиранским милицијама по Ираку, Хутима у Јемену и палестинском Хамасу и Исламском џихаду у појасу Газе?
Да ли ће се наставити курс председника који је обогаћивање уранијума подигао на нивое блиске производњи атомске бомбе и пре непуних месец дана иранске ракете и дронове послао на Израел као одговор Техерана на ликвидацију генерала Исламске револуционарне гарде у Дамаску?
Да ли ће бити нових немира?
Коначна реч о питањима спољне политике припада врховном вођи, а његова наклоност председнику често је битнија од воље иранских бирача. Раисијева смрт свакако је ударац режиму, а да ли ће нови избори бити најозбиљнији тест који би у знатној мери могао да обележи избор новог врховног вође, најважније функције у теократском систему власти?
Да ли ће се брже него очекивано отворити „криза наслеђивања”, најважније политичко питање у Ирану последњих година? Да ли ће бити нових немира, попут оних изазваних незадовољством корупцијом и осиромашењем или оних после смрти девојке Махсе Амини у полицијском притвору због „непрописног” ношења хиџаба? Да ли ће се режим ослонити искључиво на армију и револуционарне гардисте укидајући све реформске перспективе?
Ајатолах Али Хамнеи има 85 година и дуже време се говори о његовом нарушеном здрављу. Иако је због осетљивости теме дебата о наследнику врховног вође углавном ван сфере јавности, Раиси је важио за једног од главних кандидата конзервативног крила пошто су ривали с реформистичког крила пажљиво отклоњени.
Огласио се и бивши председник Рохани
Бивши председник Хасан Рохани дисквалификован је за чланство у Скупштини експерата, клерикалном телу које ће именовати наредног врховног вођу. Износећи на површину закулисне борбе, Рохани је ових дана објавио своје четврто писмо Савету чувара, који му је онемогућио учешће на мартовским изборима када је забележена рекордно ниска излазност.
„Знам шта стоји иза нетолеранције према присуству независног и дисидентског фактора у Скупштини експерата”, написао је Рохани.
Он је деценијама био члан скупштине коју сада оптужује да је „политички мотивисана” како би они који „представљају мањину, а не већину”, обезбедили избор свог кандидата.
Питање наслеђа
Да ли ће погибија Раисија потенцијално дестабилизовати унутрашње односе и расправе око наслеђа које су планиране да буду мирна политичка транзиција? Вероватно да хоће, јер сукоб између конзервативног и реформског крила није завршен од времена кад је Роханијев прагматизам 2015. омогућио потписивање нуклеарног споразума Ирана са САД и још пет земаља и отворио пут сарадње са Западом и изласка из дугог периода изолације, чему се конзервативни „принципијелисти” супротстављају.
Група умерених свештеника је од избора радила на формирању утицајне формације у парламенту, али је план пропао јер нико од њих није добио сагласност Савета чувара. Рохани не одустаје и говори се о његовој намери да окупи умерено свештенство с циљем да блокирају растући утицај конзервативаца који своју позицију граде на подршци врховног вође и утицајне Исламске револуционарне гарде.
Рохани је током два председничка мандата у више наврата оспоравао ставове ајатолаха Хамнеија у вези с питањем спољне политике, укључујући нуклеарни и ракетни програм, што је изазвало жестоке критике конзервативаца и поступни пад подршке врховног вође на крају Роханијевог другог мандата.
Одмеравање снага два политичка блока
Избори за новог председника биће нова прилика за одмеравање снага два ривалска политичка блока, који имају сасвим различите визије развоја земље, суочене не само с озбиљним економским тешкоћама већ и социјалним потресима због растућих захтева за више слобода.
Ко ће наследити Раисија показаће какав је реалан однос снага, а по свим проценама он је на страни теократских конзервативаца. „Наставићемо Раисијевим путем без поремећаја”, изјавио је прелазни председник Мохамад Мохбер, који је познат по јаким везама с уредом врховног вође, а 14 година је управљао Организацијом за спровођење наредби ајатолаха Хомеинија, која располаже фондом вредним милијарде долара.
Тиме ће у знатној мери бити обележен и избор новог врховног вође кад за то дође време. Говори се да би кандидат могао да буде Хамнеијев син, 56-годишњи свештеник Моџтаба, али могућа намера има много противника, који подсећају да је управо врховни вођа оштро критиковао непотизам монархије шаха Резе Пахлавија, обореног у револуцији 1979.
Моџтаба се не појављује у јавности, али се верује да је десна рука свог оца и да одржава блиске везе с паравојним снагама Исламске револуционарне гарде. Један угледни члан Скупштине експерата у фебруару је, међутим, демантовао да се син припрема за најважнију функцију у земљи, мада су неки то тада протумачили као покушај да се уочи избора анимирају разочарани бирачи.
Листа кандидата остаје тајна у страху да би потенцијални нови врховни вођа могао да буде жртва покушаја атентата САД или Израела, највећих непријатеља Исламске Републике, како је то описао члан скупштине Мохамад Али Мусави Џазајери. Раисијево име дефинитивно је скинуто с листе, али се ствари компликују.
