Манастир Крка смештен је на десној обали реке Крке, недалеко од Кистања, у Далмацији.
По живом народном предању, које потврђују историчари цркве и летописци, манастир је подигла 1350. године Јелена Шубић, удовица Младена Шубића и сестра цара Душана, на месту где је апостол Павле проповедао хришћанство.
Прва поуздана вест о Крки потиче из прве половине XVI века, али о могућности постојања цркве у XIV веку говоре и подаци о досељавању многобројног православног народа на ово подручје, као и велики број предмета из манастирске ризнице који се датују у овај период.
У току векова овај манастир је претрпео неколико разарања и запуштања, али и обнова и прерада, па његова архитектура није сачувана у свом првобитном стању.
Манастирски комплекс уобличен је у XVIII веку и са мањим изменама, до којих је дошло нарочито у XIX веку, сачуван је до данас.
Манастирска црква, конаци, трпезарија и помоћне зграде затварају мало унутрашње правоугаоно двориште, које је са свих страна окружено тремовима.
У XVIII веку манастир је доживео велику обнову. Сазидан је звоник изузетне величине и квалитета, измењен је и знатно проширен олтар, а у самој цркви раскрчен је западни зид који је заклањао поглед на средишњи део храма.
Главна црква
Главна манастирска црква је посвећена арханђелима Михаилу и Гаврилу и другим бестелесним силама.
Црква је саграђена изнад пећине, за коју још засигурно није установљено када је настала, а не зна се ни њена права намена.
Реч је о кречњачкој пећини насталој природним путем, али се види и учинак људи – преградни зидови начињени сигом.
Зидови у свим просторијама су неукрашени, осим што се понегде може наћи покоји сада нечитљиви натпис и по неки симбол. У овим подземним просторијама, осим великог броја гробница, пронађено је и неколико предмета из римског доба.
Све ово би могло ићи у прилог легенди да су просторије, као и гробнице, настале у ранохришћанском периоду, када су Хришћани били приморани да се скривају и врше обреде у сличним пећинама.
У том случају, ова пећина је вероватно била повод за подизање цркве баш на овом месту.
Ове просторије су могле служити и као скривнице од Турака у XVI веку, у периоду када су монаси били ометани у богослужењу унутар цркве, па су били приморани да граде црквицу под земљом.
Један део те пећине, епископ Стефан Кнежевић преуредио је 1876. године у манастирску капелу посвећену Светом Сави. Капела се највећим делом протеже испод данашње припрате.
Садашња црква је облика сажетог уписаног крста, а састоји се од две целине неједнаких оси. Источни део чини олтарски простор и централни део надвишен куполом.
Тај централни део надограђен је у XVI веку на неку старију грађевину коју у највећој мери чини данашња припрата – западни део, доста ужи од источног дела цркве.
Припрату просторно чине три травеја. Средњи травеј је најшири и у њега води главни улаз у цркву.
Иконостас манастира Крке није ни хронолошки ни стилски јединствена целина. Заједно са надверјем и иконама на царским дверима, овај иконостас броји 55 икона, које су настале од XV до XVIII/XIX века.
У богатој манастирској библиотеци се чува више од 50 богослужбених књига насталих у времену од XIII до XVIII века.
Свакако би требало истакнути један од најстаријих српских средњевековних рукописа – Микропољско четворојеванђеље, Требник са илуминацијама, Зборник богословских текстова и друге.
Кроз своју дугу прошлост овај манастир је био и преписивачки центар.
Манастирска ризница
О богатој историји манастира Крке говори и манастирска ризница. Драгоцености по броју, уметничкој изради и историјском трајању, убрајају се у највредније ризничке целине Српске Православне Цркве.
У ризници се чувају иконе које су настајале у периоду од XV до XX века, као и велики број богослужбених предмета и свештеничких одежди.
У манастиру Крка се налази и читава галерија портрета црквених великодостојника.
