Бестијални xрватски злочини над Србима априла 1941. године у селу Пребиловци, код Чапљине, сведоче о бруталности и садизму убица, али и о њиховој геноцидној намери да затру Србе као народ.
Терор над пребиловачким Србима Xрвати су почели да спроводе одмах након успостављања власти, априла месеца 1941. године. Први на удару били су угледнији људи, солунски добровољци, припадници „Сокола“…
Прва жртва терора био је Огњен Ждракановић, који је у мају, са још једном групом похапшених Срба, дивљачки претучен кундацима на улицама Чапљине. Измрцварен и полумртав, превезен је камионом у село Витину, код Љубушког, и у месари убијен са групом чапљинских Срба.
Почетком јуна 1941. године ухапшени су Коста и Јово Мандрапа и Спасоје Зуровац, истакнутији сеоски прваци из Пребиловаца, и убрзо убијени код железничке станице у Крупи, у срезу Чапљина. Напад Немачке на ШСР 22. јуна 1941. био је повод за нова хапшења пребиловачких Срба, злостављања и убијања.
У ноћи између 22. и 23. јуна на Клепачком мосту на Брегави убијени су Васо, Триша и Угљеша Мандрапа. Исте ноћи, једна група xрватских јединица под именом „усташе“ коју су предводили Смајо Чолаковић и Леополд Ферјанчић упала је у кућу Косте Мандрапе и убила га, као и читаву његову породицу – укупно деветоро особа, а њихове лешеве побацали су у Брегаву.
Жртве су одвођене у злогласни затвор Силос код Тасовчића, а одатле на губилишта. Неке од жртава убијане су и у близини села, попут Бошка Булута, Спаса Ждракановића, Митра Трипковића, Риста Банђура и још неколико стараца, који су побијени на месту званом Морин оток у Пребиловачком блату.
Након тога, комплетно српско становништво из Пребиловаца избегло је у планине, а у село су се вратили тек пошто је у Херцеговину упућен специјални Павелићев изасланик подмаршал Лакса, који је једним прогласом гарантовао мир и сигурност српском становништву у Херцеговини.
Пребиловци су мало насеље у Босни и Херцеговини, које је током своје историје доживело велике трагедије. Током Другог светског рата, ово село је било место масовног страдања. У августу 1941. године, више од 800 становника Пребиловаца, углавном жена и деце, убијено је и бачено у јаму Голубинка. Овај злочин је један од најтрагичнијих догађаја у историји српског народа у Херцеговини. После рата, у Пребиловцима је изграђена спомен-костурница у част жртава, али је она уништена током рата у Босни и Херцеговини 1992. године. У последњем рату, село је поново претрпело велику штету и становништво је било протерано.
Са почетком новог миленијума, започета је обнова села и изградња новог храма посвећеног Светим новомученицима пребиловачким и доњохерцеговачким, који се обележавају 6. августа. Обнова храма и села симболизује васкрсење и наду у будућност, упркос тешкој прошлости. Село Пребиловци данас је место сећања и опомене, али и место које показује снагу и отпорност људи који су одлучили да обнове своје животе на овим просторима.
