Игре одржаване у Олимпији биле су најстарије од четири Панхеленске свечаности које су сачињавали перидос, то јест „круг“ игара. Преостале три биле су Питијске игре у част Аполона које су се одржавале сваке четири године у Делфима, Истамске игре у част Посејдона које су се одржавале сваке друге године у Коринту и Немејске игре у част Зевса које су се одржавале сваке друге године у Немеји.
Не зна се поуздано, када су у Олимпији одржане прве Древне олимпијске игре, премда се поуздано зна да су трајале барем до 261. године наше ере.
Олимпијске игре имају свој корен у религији
Древне Олимпијске Игре биле су свети празник, саставни део религиозног живота код Хелена; самим тим корени си им били у религији. Древне Олимпијске игре су биле свете игре, одржаване су на светом месту и током светог празника; биле су религиозни чин у част божанства. Спортисти су учествовали у играма да би служили боговима и награде које су освајали долазиле су од богова.
Успех Древних Олимпијских игара зависио је од тога који римски цар је био на власти. На најнижим гранама игре су пале за време Нерона који је одложио игре које је требало одржати 65. године наше ере, и наредио да се све игре одрже исте године, 67. године наше ере, како би он могао да се такмичи и победи на свим играма.
Он не само што није унапредио нови дух екуменских игара препорођених пред влашћу Августа, већ је на себе навукао гнев олимпијских званичника који су те игре прогласили неважећим, односно „аномалијом“.
Римљани су очували грчку традицију
У римској ери Древне Олимпијске игре су пролазиле кроз лагану, али сталну метаморфозу. Римљани су углавном сачували спољашњи сјај религиозне и спортске традиције ове Грчке светковине, али су у њу уградили и култ цара и подстакли на учешће такмичаре космополите.
Не зна се тачно које су године одржане последње Древне Олимпијске игре, мада неки данас доступни подаци, указују на 261. годину наше ере.
Међутим има и истраживача који тврде да постоји шанса да су игре опстале све до 426. године наше ере, када је Теодосије II издао едикт којим је било наређено да се униште сви пагански храмови на истоку Средоземља.
У Европи у седамнаестом веку, према Грејему Скемблеру, није било неубичајено чути указивања и алузије на Древне Олимпијске Игре, али гледајући уназад, незаустављиви покрет који је водио ка обнављању међународних Олимпијских игара наставо се почетком деветнаестог века.
У 19. веку Грчка је имала своје Олимпијске игре
У 19. веку Грчка је имала своје „Олимпијске игре“ под покровитељством богатог трговца житарицама, Евангелиоса Запаса, које су одржане у Атини 1859; 1870; и 1889. године.
Неки аутори сматрају да су баш ове игре биле „Прве праве Олимпијске игре модерног доба“. Ове игре су представљале спој древних и модерних дисциплина, пред тридесет хиљада гледалаца одржане су на месту вековима старог стадиона „Панатинаико“ и наишле су на похвале са свих страна.
Одржана су такмичења у спринту, скоковима, бацању диска и копља, пењању уз конопац и рвању.
Прва идеја о обнављању ОИ
Своју идеју о обнављању Олимпијских игара први пут је јавно изложио, Пјер Кубертен, у закључку говора који је одржао на Сорбони 1892. године. Идеја је бурно поздрављена, али више као живописна реторичка замисао и комадић симболизма него практичан предлог.
После предратне међународне дипломатије и планирања, Кубертен је организовао други скуп на Сорбони од 16. до 23. јуна 1894. године, где се окупило 79 делегата из 12 земаља, на коме је једногласно одлучено да Олимпијске игре буду обновљене.
Усаглашено је да се Олимпијске игре одржавају сваке четири године, као и да обновљене игре не треба да буду имитација древних игара, већ да по карактеру буду искључиво модерне, уз обавезно неговање олимпијског духа. Поред тога Кубертену је поверена пуна одговорност за оснивање Међународног Комитета (данас познатог као Међународни Олимпијски Комитет – МОК) чији би чланови требало (били дужни) да у својим земљама промовишу Олимпизам.
Прве модерне олимпијске игре су одржане у Атини
Прве модерне (обовљене) Олимпијске игре одржане су у Атини (Грчка) 1896. године и на њима су одржана такмичења у следећим спортовима; атлетици, гимнастици, бициклизму, стрељаштву, пливању, мачевању, дизању тегова, тенису и рвању.
Такмичења је посматрало око 40 000 гледалаца, док самих такмичара и није било нарочито много, са обзиром да су наступали појединачно, а не у оквиру свог државног тима (репрезентације) као што је то обичај данас. Најуспешнији такмичари (прва три такмичара у сваком надметању) били су награђивани гранчицама дивље маслине са Олимпије, дипломама и сребрним медаљама.
Олимпијски конгрес на коме је утаначен даљи развој игара, одржан је 1897. године у Авру (Француска) након чега су уследиле игре у Паризу (Француска) 1900. године и Сент Луису(САД) 1904. године.
Зашто су Олимпијске игре значајне?
Олимпијске игре су један од најпрестижнијих и најзначајнијих међународних спортских догађаја. Њихов значај се протеже на неколико аспеката:
Промоција мира и пријатељства: Олимпијске игре су изванредна прилика за промоцију мира и разумевања међу народима света. Идеја мира се манифестује кроз Олимпијски мирни стадион где се сви учесници окупљају без обзира на политичке или верске разлике.
Спортско такмичење: Олимпијске игре окупљају најбоље спортисте из целог света, омогућавајући им да се такмиче на највишем нивоу. Такмичења показују врхунску спортску изведбу и инспиришу милионе људи широм света да се баве спортом.
Културна размена: Олимпијске игре омогућавају размену културе и традиције између различитих земаља. Ово се манифестује кроз церемоније отварања и затварања, као и кроз различите културне програме и догађаје током трајања Игара.
Економски утицај: ОИ имају значајан економски утицај на домаћина и околне регионе. Ове манифестације привлаче туристе, подстичу развој инфраструктуре и стварају могућности за економски развој кроз инвестиције у спорт, туризам и друге области.
Инспирација: Ово такмичење је извор инспирације за многе људе широм света. Спортисти који се такмиче на Олимпијским играма често постају узори за младе људе, мотивишући их да постигну своје снове и циљеве, како у спорту, тако и у животу уопштено.
Укратко, Олимпијске игре представљају симбол јединства, спортског духа, толеранције и изврсности, те имају широк спектар позитивних утицаја како на спортском, тако и на друштвеном и културном плану.
