Покрај ријеке Лим код Бродарева, на обронцима Јадовника налази се манастир Давидовица, задужбина жупана Димитрија Немањића, најмлађег сина Вукана Немањића.
Како се жупан Димитрије замонашио и узео име Давид, тако је и манастир по њему добио име Давидовица.
Манастирска црква, подигнута крајем 13. века на темељима византијске базилике, једина је у Србији која је посвећена великом празнику Богојављење.
Нажалост, манастир је био паљен и девастиран, све док крајем деведесетих година прошлог века није покренута иницијатива о његовој обнови. Данас се с поносом истиче да је задужбину монаха Давида освештао највољенији српски патријарх – патријарх Павле.
Многима ће деловати невероватно, али у време изградње вредност овог манастира била је идентична вриједности 15 добрих коња. С друге стране, историјска вриједност Давидовице је немерљива, тим пре што је ово један од ретких манастира који има уговор и датум зидања – 30. август 1281. године.
Светиња код Пријепоља подигнута је за свега годину дана, а по предању ту су сахрањени Југ Богдан и чувених девет Југовића.
View this post on Instagram
Непосредно поред платоа где се налази манастир пролази пруга Београд-Бар. Можда није позната као манастири Милешева или Бања, али Давидовица је и те како важна за нашу средњовековну историју и културу. Тако каже и отац Нектарије, који је већ осам година у овом манастиру, а пре тога је био 10 година у Милешеви. Давидовица је женски манастир, а игуманија је мати Дарија. Нажалост другог сестринства нема. Поред цркве је извор са водом за који многи тврде да је лековита, посебно за особе које имају проблема са говором.
Давидовица је подигнута на темељима цркве из шестог века, на римском ципусу. Манастир је порушен крајем 17. века, 300 година је био у рушевинама, а овај стуб је остао. Да је у питању римски ципус говори и рељеф који има два рељефна приказа – римски бог заштитник пастира држи штап у руци. Са јужне стране у рељефу је римска богиња, која држи грозд у руци. Удубљења са предње, западне стране су настала приликом освећења цркве у 6. веку. Епископ који је освештавао цркву на три места је полагао честице светитеља, мученика заливене у воску. То је била пракса ранохришћанске цркве, да се мошти уграђују у стуб часне трпезе, а данас је пракса да се мошти уграђују у плочу часне трпезе. Из 1281. године је и чамова греда која држи иконостас.
Давидовица је један од ретких манастира који има сачуван уговор о зидању, а откривен је у Дубровачком архиву. Градња је почела 30. августа 1281, а главни мајстори били су Десина и његов син Блаж из Рисна у Боки Которској. Они су били дубровачки мајстори, зато Давидовица има лепу архитектуру, пропорционалне димензије, преломљене лукове, што је одлика западног, романског стила, касније готике. Свака црква у 13. веку имала је у пандатифима ( удубљењима) ћупове или резонаторске кутије ради акустике. Приликом реконструкције Давидовице четири ћупа су извађена и налазе се у ризници манастира Милешеве. Овај манастир је јединствен, нема реплику. Сазидан је за годину дана за 150 солида (дубровачки златни новац). У 13. веку то је била вредност 15 добрих коња или данас 15 бољих мерцедеса. То је релативно скромна сума. Монах Давид је исплатио само главне мајсторе, а помоћно особље није.
Будући да је био жупан народ се одазвао и многи су учествовали у раду. Био је богат човек, а одлазио је и на ходочашће у Јерусалим где је, такође, имао ктиторке активности. Мање је позната личност од Немањића. Слави се као преподобни монах 7. октобра заједно са Симоном монахом, стрицем, који почива у манастиру Студеници – Стефан Првовенчани. Истог 7. октобра се слави и краљ Владислав ктитор манастира Милешеве. Владислав и Давид су браћа од стрица. Давид је као младић одлазио у време зидања у Милешеву, а 1286. се упокојио и сахрањен је у задужбини манастуру Давидовици.
