Премијер Аријел Анри је, према наводима Карипске заједнице (Царицом), објавио да је спреман да поднесе оставку. Председник Гвајане Мохамед Ирфан у понедељак (11.3.) је најавио оснивање седмочланог председничког већа Хаитија које ће у прелазном периоду организовати изборе и које ће изабрати прелазног премијера. Изјава је уследила након самита на којем су на Јамајку допутовали шефови држава Карипске заједнице.
Моћне криминалне банде завладале су великим делом Хаитија и скоро комплетним главним градом, Порт-о-Пренсом. Оне су захтевале оставку премијера. Сада су постигле један од својих циљева.
„Криминалци су преузели земљу. Владе нема“, рекао је Барат Џагдео, заменик председника Гвајане уочи хитне седмице Карипске заједнице.
У Хаитију криминалци данима нападају државне институције, полицијске станице и затворе. Према извештајима, тела убијених су на улицама. Више стотина хиљада људи су у бекству. У области главног града на снази је ванредно стање и ноћни полицијски час, али полиција једва да је присутна омогућавајући тако пљачку и линч.
Уједињене нације процењују да су још прошле године наоружане банде контролисале 80 одсто главног града. Због забринутости за безбедност, Немачка, САД, ЕУ и друге земље повукле су дипломатско особље из Хаитија.
Како је дошло до ескалације?
Више група, као и премијер Анри, поставили су рок до седмог фебруара за почетак рада нове владе. Али, премијер претходно није расписао изборе. Уместо тога је крајем фебруара споменуо нови прелазни период до августа 2025. Незадовољство је подстакнуто и чињеницом да Анри то није изјавио у Порт-о-Пренсу, већ на самиту Карипске заједнице у Гвајани. Одатле је отпутовао у Кенију, а од петог марта налази се у Порторику.
За време премијерове одсутности стање се додатно погоршало. Почетком марта су наоружане банде напале два затвора и ослободиле 4.500 затвореника.
Питање је ко и даље подстиче немире и ко је вођа банде којег зову „Барбекју“ илити „Роштиљ“? Некада ривали, криминалне банде су се сада удружиле. На првом месту је „Г9 фамилија и савезници“, криминална организација која је настала од девет независних банди. Вођа је Џими Шеризије, са надимком Барбекју. Тог бившег полицајца аналитичари означавају као једног од најмоћнијих људи у земљи. Он је магазину „Њујоркер“ рекао да су му узори Фидел Кастро и Малколм Икс: „Волим и Мартина Лутера Кинга, али он се није борио с оружјем у рукама, а ја то волим.“
Предисторија сукоба
Хаити је био француска колонија. Налази се на западној трећини острва Хиспаниола, а остатак острва заузима Доминиканска Република коју је некада поседовала Шпанија. Становништво већински потиче из западне Африке одакле су их колонијални господари присилно довели и направили од њих робове.
Независност од Француске Хаити је стекао 1804. после револуције која је проистекла из вишедеценијског устанка робова. Отада су се често сукобљавале различите друштвене и етничке групе у борби за превласт. Од средине 20. века на челу земље био је диктатор Франсоа Дивалије. Он је пропагирао сузбијање моћи етнички мешане елите земље у корист црне већине. Под његовом влашћу су се криминалне банде бруталним насиљем наметнуле као моћ из сенке.
Други кључни догађај био је катастрофални земљотрес из 2010. с више стотина хиљада мртвих. Слаба држава није могла да санира последице, па су наоружане банде прошириле утицај и изван својих четврти.
Повећало се незадовољство становништва. Од 2019. оно се све више усмерило према председнику Жовенелу Моизу, којем је пребацивана корупција. Избори нису одржани због протеста, Моиз је почео да влада декретима.
Непознати починилац убио је Моиза у његовој резиденцији јула 2021. Отада је Аријел Анри, као премијер којег је поставио Моиз, преузео и функцију привременог председника. Јавни ред и мир били су све више угрожени, па се Анри обратио међународној заједници. Октобра 2023. Савет безбедности Уједињених нација донео је одлуку да се на Хаити пошаљу међународне снаге под вођством Кеније.
С чим ће се суочити интервентне трупе УН?
Председник Кеније Вилијам Руто је у месецима пре одлуке Савета безбедности Уједињених нација предлагао да се на острво пошаље хиљаду војника. Али, сада се не ради о војницима, већ о полицајцима, па познаваоци прилика сумњају да су они у стању да се боре против криминалних банди које су делом тешко наоружане.
Осим тога, један суд у Кенији у јануару је одлучио да се у иностране мисије могу слати војници, али не и полицајци. Полицијска мисија је, према тој пресуди, могућа само ако о томе постоји споразум са земљом у коју се полицајци шаљу. Премијер Хаитија Анри је почетком марта посетио Најроби да би потписао такав споразум, али опозиција у Кенији је најавила да ће целу ствар поново изнети пред суд.
Ни финансирање мисије није заокружено. Администрација америчког председника Бајдена обећала је 200 милиона долара. Питање је да ли ће Републиканци усред предизборне кампање то одобрити у Конгресу. Дакле, још увек је неизвесно на који ће начин међународна заједница одговорити на позив да се помогне Хаитију.
