За потребе Министарства пољопривреде у планирању подршке пчеларској производњи, СПОС је 3. новембра 2011. године израдио анализу производне цене меда у условима Србије у тој години.
– Све је обрачунато за пчелињак од 100 кошница који је оријентисан на мед, са коришћењем једне пчелиње паше на стационару и две паше на које се сели, где пчелар креће у посао са великим знањем (трошкови обуке нису урачунати), креће да се само тиме бави и са њим ради још једна особа из породице. Пензионо плаћа само за себе. Значи, добијено годишње улагање по кошници је било просечно 80,23 ЕУР те 2011. године.
Цена је драматично већа
Сада смо поново, сходно тренутним ценама, израчунали трошкове годишњих улагања у једно пчелиње друштво на истом таквом пчелињаку, и добили да улагање износи чак 114,81 ЕУР , што је 43% више него пре 12 година – наведено је на сајту СПОС-а.
Како истичу, цифра је драматично већа:
У оквиру трошкова скоро све је поскупело, али има и неколико ствари које су остале потпуно исте, али и неколико њих које су појефтиниле (рецимо трошкови сређивања просторија у домаћинству ради легалне продаје меда, јер се СПОС изборио код надлежних да се та сфера максимално либерализује по узору на ЕУ), док је један трошак у потпуности нестао (пашарина за коју се СПОС изборио код надлежних да се укине).
Наравно, додају, ово је само један од бројних модела пчеларења.
Свако може искористити табелу по којој је рачунато те да сам за себе за свој начин пчеларења израчуна трошкове производње. Али просек је свакако такав како смо и израчунали веома прецизно – тврде у СПОС-у.
Амортизација је, зависно од опреме, рачуната у распону од 10 до 12,5 година. Оно што се једном улаже за цео пчеларски стаж, обрачунавано је тј. дељено на 30 година, колики је просечни продуктивни професионални пчеларски стаж у Србији.
Кажу да је просечни принос меда по кошници рачунат на 32 кг, „јер има година кад приноса нема, има година када су зимски губици много већи и слично, и увек просечно једна трећина друштава није довољно развијена за пашу – до максимума, колико год се пчелар трудио, јер то је чиста биологија“.
Колики су трошкови и зарада?
Од трошкова је рачунато све на минимуму. Рачунато је да се кошнице селе једним камионом, мада 99% пчелара их сели са два камиона по 50 кошница, па су трошкови селидбе дупло већи. Сели се туђим камионом (изнајмљивање) – додаје се.
Нису урачунати трошкови малопродаје и маркетинга, евентуалне крађе које су све чешће, осигуравање производње. Није урачунат ни рад пчелара, који ће се остварити кроз евентуални приход и биће представљен као нето плата.
Пошто је укупни принос меда по кошници 32 кг, када се сума улагања подели са приносом, цена коштања килограма меда на једном оваквом пчелињаку износи 3,59 ЕУР, а пре 12 година износио је 2,51 ЕУР.
Ако пчелар мед прода по просечној цени од 9 ЕУР у малопродаји (1-000 кг) и 3,2 ЕУР у великопродаји (2.040 кг, јер пет кошница угине и не да принос, већ га да само 95 кошница), што је најбољи могући просек цене без обзира на доминантну врсту меда, укупно прикупи средстава у износу од 15.528 ЕУР, а трошак је 11.481 ЕУР, те му као зарада остане 4.047 ЕУР годишње, или месечна нето плата од 337,25 ЕУР.
У 2011. години та месечна нето плата износила је 140,75 ЕУР, али то повећање због глобалних флуктуација цене евра, поскупљења трошкова живота и инфлације, на жалост реално није толико колико се кроз цифре показује – наведено је.
Што се тиче малопродајне цене, она је тренутно већа него 2011. године за 125% (била је 4 ЕУР, а сада је 9 ЕУР), док је просечна великопродајна цена била 2,8 ЕУР, сада је 3,2 ЕУР, односно већа за 14,3%.
Наравно, све то нам ништа значајно не помаже, јер је у међувремену и евро значајно девалвирао, јер оно што сте некад могли да купите за 1 ЕУР, одавно више не можете, што је последица глобалних економских структурних померања због великог броја криза (корона, прави и економски ратови) – пише на сајту СПОС-а и додаје се:
Како год, калкулација је истоветна као и пре 12 година, само смо сада користили тренутне цене, а и свако ће цифре тумачити онако како он сматра да треба. Оно што је сигурно, то су проценти, и они су тачни. Али, променило се доста тога.
Како је то у пракси?
Питање је да ли професионалац у оваквим климатским условима данас може да постигне просечан принос на пчелињаку од 32 кг кроз више година, јер су услови пчеларења све гори, приноси све мањи, а трошкови расту. Рецимо, у калкулацији је рачунато свега 5 кг шећера по кошници за дохрану пчела пред зиму, а на жалост, пракса показује да услед климатских промена некада та цифра прелази и 10 па чак и 15 килограма појединих година, јер измешу главних паша у природи све чешће не да нема ничега, него пчеле не успевају да сакупе ни онолико меда колико им је потребно да одрже себе у животу.
И ето, ако у таквој години додате само 10 кг шећера за дохрану пчела пред зиму, већ сте подигли трошак по кошници за око 10 евра, и цела калкулација се драматично мења и добијете сасвим друге и то јако негативне цифре.
