Хронична болест, која настаје након дугогдишњег конзумирања већих количина алкохола назива се алкохолизам. Када кажемо већих количина алкохола, онда морамо да се осврнемо на то шта представља ризично конзумирање алкохола?
То за мушкарце представља свакодневни унос више од два стандардна пића, а за жене више од једног стандардног пића дневно. Након дугогодишње употребе већих количина алкохола, развија се болест алкохолизма коју препознајемо уколико особа има развијене последице. Последице могу бити соматске природе (здравствене последице), социјалне, финансијске или професионалне.
Уколико особа и поред евидентног постојања различитих последица конзумира алкохол, онда можемо говорити о алкохолизму.
Шта су симптоми алкохолизма?
Знаци токсикоманске фазе алкохолизма примећују се код особе које одмах након чим се пробуди, не може да започне дан а да не попије макар једну чашицу неког алкохолног пића. Друга карактеристика јесте када особа не може да прекине када она то жели, и када евентуално и покуша да прекине конзумирање алкохола, већ у току дана мора да попије одређену количину коју ја навикла да попије у неком временском интервалу.
Може потрајати од неколико година до неколико деценија да се развије зависност од алкохола. За неке људе који су посебно рањиви, то се може догодити у року од неколико месеци. Временом, редовна конзумација алкохола може пореметити равнотежу: гама-аминобутерна киселина (GABA) контролише импулсивност, а глутамат стимулише нервни систем.
Ниво допамина у мозгу расте након конзумирања алкохола и чини пијење угоднијим.
Дугорочно или краткорочно, прекомерно пијење може значајно да промени нивое ових неутротрансмитера у мозгу. Ово узрокује да тело жуди за алкохолом како би се осећало добро.
Такође, ако особа престане са конзумирањем алкохола, јављају се симптоми које лекари називају симптомима апстиненцијалног синдрома. То су разни телесни симптоми које карактеришу: нервоза, презнојавање, хипертензија и дрхатање руку. Они указују на постојање физичке зависности од алкохола.
Последице могу да се јаве и након акутног узимања алкохола (акутно пијанство). Нпр. човек током вожње у алкохолисаном стању може да изазове саобраћајну несрећу, да угрози себе и друге. Затим, млади често могу да ступају у незаштићене сексуалне односе, понашају се агресивно и на тај начин могу обележе своју будућност и себе као некога ко је проблематичан, или да дођу у проблем са законом.
Након дугогодишње конзумације алкохола јављају се здравствене последице. Алкохол оштећује све органе са којима долази у контакт. Прво страда слузница, а најчешћа су оштећења јетре. Пацијенти најчешће долазе на лечење када им се на систематском прегледу се укаже да постоји оштећена јетра, која је оштећена углавном због конзумирања алкохола.
Последице дугогодишњег конзумирања алкохола су такође и алкохолна полинеуропатија (оштећење нерава), когнитивна оштећења (као што је алкохолна деменција), епилепсија итд.
Како се лечи алкохолизам?
Алкохолизам се лечи током двогодишњег периода и неопходно је не само успостављање апстиненције од алкохола, већ један психотерапијски рад са пацијентом и са његовом породицом, јер сматра се да алкохол није само питање појединца него целе породице.
То је показатељ дисфункционалних односа који постоје у породици, јер обично се у породици или најближем окружењу створила псеудоравнотежа где су се чланови навикли на ту врсту понашања од стране онога који пије, што значи да не треба да се мења само идентификовани пацијент, већ и његови најближи чланови породице са којима живи.
Лечење од алкохола првенствено захтева успостављање апстиненције, које се спроводи у току хоспиталног третмана. Овакав вид лечења траје између 30 и 40 дана. Када особа након овог периода успостави апстиненцију, следећи корак је психотерапијски рад. Врло је важно да се тај психотерапијски рад са читавом породицом у дневној болници након хоспиталног лечења пацијента, а касније у диспанзерским условима.
Лечење алкохолизма траје око две године и уколико пацијент и породица истрају у лечењеу током две године, лекари сматрају да око 80% пацијената апстинира, истиче др Наташа Достанић. Србија је земља која има преко 200.000 регистрованих алкохоличара, што је поражавајућа бројка.
Да ли има зависника од алкохола међу младима?
Има их, али у мањој мери него старијих јер је алкохолизам болест којој је потребно да се развије неких 7-8 година. Код млађих се чешће јавља то екцесивно пијење, односно ситуације у којима они нису зависни од алкохола јер није прошао дугогодишњи период конзумирања алкохола, али у акутном, напитом стању себе доводе у различите ризичне ситуације које онда са собом вуку одређене последице: да возе у пијаном стању, да се потуку, да направе неке ситне крађе. Код њих је то учесталија појава него сама зависност, али постоје и млади до 30 година код којих је већ развијена зависност.
Зашто млади пију велике количине алкохола?
Чињеница је да млади почињу јако рано да конзумирају алкохол, и момци и девојке подједнако. Постоји више разлога зашто се млада особа одлучи да конзумира алкохол. Први је сам фактор младости и адолесценције који је буран сам по себи и са собом носи разне недоумице код младе особе, разне несигурности, осећај стидљивости, потребе за неким спољашњим подстреком да се боље осећа, буде бољег расположења, буде самоуверенија итд.
Из тих бурних периода који настају у току периода адолесценције, када особа сазрева емотивно, биолошки, и физички а заправо није још спремна да уђе у свет одраслих, а то јако жели, у том крхком (и физички и ментално) организму, алкохол је нешто што брзо и врло лако побољшава расположење и даје осећај сигурности и самоуверености. То је један од разлога зашто се млади одлучују да конзумирају алкохол.
Други разлог може да буде породица. Ако особа види и гледа своје чланове породице како свакодневно конзумирају алкохол (ако је то један уобичајени модел понашања у њеном примарном окружењу) и то се сматра нормалном и прихватљивом појавом, лочично је да ће младој особи то бити много лакше и прихватљивије да усвоји такав образац понашања.
Трећи фактор зашто млади конзумирају алкохол јесте група вршњака. Брло је важна група вршњака у којој се млада особа креће. Ако група вршњака, најбољих другара те младе особе проводи слободно време конзумирајући алкохол, тешко да ће појединац у једној групи да одустане од таквог начина живота и понашања.
Колики је проценат рецидива (враћања болести за коју се мисли да је прошла)?
Алкохолизам је хронична болест, рецидивантна, онда и само име каже да су рецидиви очекивани. о процентима је незахвално говорити, али свако ко започиње лечење од ове болести мора бити свестан да су рецидиви део болести који су могући да ће се јавити, али то не значи да тај неко треба да одустане од лечења.
Када неко започиње процес лечења, лекари уче пацијенте и њихове сараднике у овом процесу да препознају знаке који би указивали на могућу појаву рецидива и да их на тај начин превенирају.
