Снижења се праве да би се повећала продаја. Када је понуда већа од потражње, радње морају да смање цену да би привукле више купаца и да би се решиле вишка робе. Ово је нарочито случај у периодима када је продаја слаба, као што су после празника или крај сезоне.
– Снижења се праве да би се створила лојалност купаца. Када радња нуди добре попусте, купци имају осећај да добијају вредност за свој новац и да су поштовани од стране продавца. То може да доведе до повратка купаца и до препоручивања радње другим људима. Попусти се праве да би се издвојили од конкуренције. Када има много радњи које продају сличне производе или услуге, оне морају да нађу начин да привучу пажњу купаца и да их убеде да купују код њих. Један од начина је да нуде ниже цене или специјалне понуде којих нема другде.
У случају продаје робе са сниженом ценом, трговац, односно пружалац услуге, дужан је да, поред понуде продајног подстицаја, на продајном месту јасно истакне и снижену и претходну цену. Сезонско снижење је продаја робе по сниженој цени након завбршетка сезоне и може се организовати највише два пута годишње. Сезонско снижење започиње у раздобљу између 25. децембра и 10. јануара и 1. и 15. јула. Оно може трајати највише 60 дана. Најчешће ситуације са којима се приликом куповине сусрећемо, а за које је Закон о трговини предвидео новчану казну, јесу, на пример, то да трговац огласи највиши проценат снижења, а у малопродајном објекту је занемарљив број артикала по тој цени.
Закон прописује да код оглашавања процента снижења највећи проценат може да се наведе уколико се односи на најмање једну петину робе у асортиману трговца. У другом случају потрошачи имају утисак да су у питању привидна снижења, да је цена на коју се попуст оглашава кратак период била у понуди. А закон каже да је забрањено оглашавање продајних подстицаја којим се оглашава наводна распродаја или привидно снижење цене робе или услуга, обим снижења или слично, ако је ранија цена неистинито приказана или је роба била понуђена по ранијој цени у занемарљиво кратком периоду.
