Жозе Мурињо и Рома су се растали – стигла је до краја прича за коју су се многи надали да ће имати срећан крај.
Ипак, као и остале „посебне“ приче протеклих година, ни ова се није славно завршила.
Португалац, некада прво и највеће име светског фудбала, уписао је у своју биографију још једну неуспешну сезону, судећи по статистичарима и онима који само трофеје сматрају за мерило успеха.
Истини за вољу, Мурињова Рома је нанизала лоше резултате – у протеклих пет кола, „вучица“ је само једном победила.
Тренутно је девета на табели Серије А, што свакако није резултат којем су се надали у Риму. Барем у оном делу „вечног града“ који навија за Рому.
А тај део није мали.
Али, слике растанка, на којима су навијачи, али и сам Мурињо, уплакани, говоре да је Португалац ипак учнио нешто „посебно“ у Риму.
Трофеј који је Рим чекао шест деценија
Рома је чекала на европски трофеј од 1961. године, а управо га је донео Мурињо, водивши Рому до тријумфа у Лиги конференције, када је у финалу победила Фејенорд са 1:0.
Човек који је са једним Портом освојио Лигу шампиона, а исто то учинио и са Интером, док је Манчестер јунајтеду донео трофеј Лиге Европе, протеклих година није у жижи интересовања због резултата које многи сматрају неуспешним.
Мурињо је сам говорио да, упркос томе што многи не схватају, својим највећим успехом у протеклом периоду сматра друго место са Манчестер јунајтедом.
Да ли је био у праву, говоре резултати и игре „ђавола“ након Муриња.
Опет, може се полемисати и о стартној позицији Португалца у осталим клубовима – Тотенхему и, пре свега, Роми.
У Лондону није донео трофеј, због чега је добио отказ. Али, Тотенхем је познат по неосвајању трофеја. Тако да није баш на месту аргумент да је био неуспешан. Само је био у складу са педигреом клуба, а ништа лошијих од бројних великих имена на том месту пре и после њега.
У Роми, са друге стране, имао је младе снаге на које се ослонио, потпомогнуте ветеранима којима је покушао да удахне нови живот.
И опет – освојио је трофеј који су навијачи чекали пуних шест деценија.
Било како било, прича са „вучицом“ се завршила, а право питање је шта ће Мурињо сада.
Премијер лига, Саудијска Арабија, репрезентативни фудбал?
Упркос мишљењу да је његово време прошло, бројни навијачи у Премијер лиги волели би да поново виде „посебног“ на Острву.
Три имена се спомињу као потенцијалне дестинације – Њукасл, Челси, чак и Манчестер јунајтед.
Њукасл је имао јак почетак сезоне, али је у последње време врло лош, па многи очекују „шок терапију“ на „Сент Џејмс парку“.
Еди Хау је менаџер под највећим притиском у Премијер лиги, па би власници Њукасла могли да то учине управо сада када је слободан један од најбољих тренера 21. века.
Поједини навијачи Челсија се надају трећем Мурињовом доласком у клуб.
Мурињо је удахнуо свеж ваздух у острвски фудбал када је дошао 2004. године, можда не толико фудбалски колико својом харизмом, ставом и свеукупном појавом.
Са „плавцима“ је освојио три титуле шампиона, као и један ФА Куп.
Најнереалнија опција је Манчестер јунајтед.
Мурињо је 2016. године дошао на „Олд Трафорд“, а Јунајтед, који је (био) у расулу, водио до Лига Купа и Лиге Европе.
Јунајтед и ове године разочаравајуће игра, упркос огромним улагањима, па не би било неочекивано да се управа одлучи за растанак са Ериком тен Хагом.
Саудијска Арабија може бити занимљиво тржиште за Муриња.
Португалац је, по сопственом признању, одбио неколико уносних понуда због Роме, коју није желео да напусти.
Сада те уносне понуде могу бити још боље, па се тржиште на Блиском истоку показује као веома реална опција.
Последња опција, на коју претходних година „посебни“ није био спреман, јесте репрезентативни фудбал.
Његова Португалија у овом тренутку свакако неће мењати селектора – Роберта Мартинеза, пред почетак Европског првенства.
Међутим, уколико Португалци не буду успешни на шампионату Европе, могло би коначно да дође до договора Муриња и тамошњег савеза.
Нема журбе за новим послом
Сигурно је само да Мурињо не мора да жури са одлуком.
Мурињо је са „вучицом“ имао уговор до лета 2024. године, па ће због отказа Рома морати да му плати око 3.500.000 евра.
Али то није први пут да Мурињо добије поприличан новац због раскида уговор. Штавише, није ни највише. Тачније, ово је далеко мање од претходних.
Када је први пут напустио Челси, 2007. године, Мурињо је добио 21.000.000 евра. Милион мање добио је од Реала, а када је други пут напустио Челси – 10.000.000.
Тотенхем је напустио са 17.000.000 евра, док је најсрећнији због отказа био у Манчестеру 2018. године, када је отишао са „театра снова“ са 23.000.000 евра.
