У причи о економским борбама и политичким ударима, Свињски рат, за време владавине краља Петра I Карађорђевића, оставио је неизбрисив траг на мапи српске историје. Назив овог сукоба потиче од царинске блокаде коју је Аустроугарска наметнула Србији (1906-1909), настављајући исклучиво економски рат са циљем кастановања српске политичке аутономије.
Србија, тада сточарска земља, извозила је свиње у Аустроугарску и била економски зависна од Хабзбуршке доминације. Међутим, 1904. године, Србија је покушала разбити ту зависност увозом француског оружја и успостављањем царинске уније са Бугарском. Ови кораци, иако сматрани смелим и самосталним, довели су до реакције Беча – економске санкције.
Аустрија је затворила границе за српске производе, али Србија је одговорила грађењем нових партнерства и отварањем нових тржишта. Француске везе донеле су инвестиције, док су увози из Аустрије замењени материјалима од аустријског супарника – Немачке.
Царински рат између Краљевине Србије и Аустроугарске наступио је 12. јануара 1906. године, после прекида преговора који су вођени у Бечу, ради закључења трговинског уговора. Прекид преговора изазвала је изненадна објава уговора о царинском савезу између Србије и Бугарске, који је био доведен на снагу 21. јула 1905. године у Београду, али је бугарска влада, противно утврђеним условима за потпис самог уговора (уговорено је било, и о томе је потписана заједничка декларација, да се уговор неће објављивати пре но што Србија закључи трговински уговор с Аустроугарском, што је био услов за потпис уговора о царинском савезу) поднела Народном Собрању уговор о царинском савезу на одобрење и оно га је једногласно усвојило (крајем децембра 1905. године). Аустроугарска је сматрала да је овај уговор уперен против њених политичких и економских интереса, па је прекинула преговоре са Србијом ради закључења трговинског уговора.
Суштински, српска роба је нашла пут и простор на новим тржиштима, чиме је Аустроугарска блокада већ прве године разбијена. Наредне 1907. пласман робе преко Саве и Дунава је доживео драматичан пад на испод 20% у односу на 1905. годину, али је поново у укупном збиру српски извоз, као и производња, наставио да расте.
Свињски рат, иако је формално завршен, неспоразуми су настављени. Босна и Херцеговина, аустријска провинција, морала је преговарати о трговачком споразуму са Србијом, под утицајем руске подршке. Ипак, избегавши рат с Русијом 1909. године, Аустрија је касније нашла погодан моменат за напад на Србију 1914. године – и тако је свињски рат постао само један од узрока Првог светског рата.
Из овог историјског сукоба и политичког плима учимо да економске борбе могу имати далекосевне последице. Свињски рат нам подсећа да се нације боре не само на ратном пољу већ и за своју економску независност и суверенитет. Освојена слобода у случају Србије није дошла кроз формалне мирне преговоре, већ кроз издржавање и борбу у свету економских изазова.
