Потенцијални ризици по здравље остају нејасни, али истраживачи кажу да нанопластика садржи више од 100 хемикалија које изазивају рак – а они који су укључени у студију кажу да смањују потрошњу флаширане воде након шокантних открића из типичних узорака од 1 литра.
Просечан литар флаширане воде садржи скоро четврт милиона невидљивих комада нанопластике, према новом истраживању.
Док су научници дуго претпостављали да се у флашама воде налазе велике количине ситних пластичних комада, никада нису знали колико их је и које су врсте.
Истраживање са Колумбије и Руџерса
Истраживачи са универзитета Колумбија и Руџерс у САД користили су микроскоп са двоструким ласерима да открију и категоризују комаде по први пут. Гледајући пет узорака, сваки од три уобичајена бренда флаширане воде, научници су открили да се нивои честица крећу од 110.000 до 400.000 по литру – у просеку око 240.000 – према студији објављеној у „Proceedings of the National Academy of Sciences“. То су честице које су мање од микрона. Постоји 25.400 микрона – који се називају и микрометри јер је милионити део метра – у инчу. Људска коса је широка око 83 микрона.
Претходне студије су посматрале мало већу микропластику која се креће од видљивих пет милиметара (мање од четвртине инча) до једног микрона. У узорцима флаширане воде откривено је око 10 до 100 пута више нанопластике него микропластике, показало је истраживање.
Чини се да већи део пластике долази из саме боце и филтера са мембраном реверзне осмозе који се користи за спречавање других загађивача, рекла је Наишин Ђан, физички хемичар са Универзитета Колумбија, иначе главни аутор ове студије. Она није открила која су то три испитана бренда јер истраживачи желе више узорака и желе да проуче више брендова пре него што издвоје један.
Наишин Ђан, физички хемичар са Универзитета Колумбија, зумира слику генерисану скенирањем микроскопа, при чему се нанопластика, микроскопски комади пластике, појављује као светлоцрвене тачке у Њујорку у понедељак, 8. јануара 2024. године.
Да ли су нанопластични комади штетни по здравље?
Коаутор студије Фиби Стејплтон, токсиколог у Рутгерсу, рекла је да научници тек треба да утврде да ли конзумација пластике представља велики здравствени ризик. „То је тренутно у фази ревизије“, рекла је она. „Не знамо да ли је опасно или колико је опасно. Знамо да они улазе у ткива сисара, укључујући људе, а тренутно истраживање проучава шта раде у ћелијама.“
Међународна асоцијација за флаширану воду је у саопштењу навела: „Тренутно постоји недостатак стандардизованих (мерних) метода и нема научног консензуса о потенцијалном утицају нано и микропластичних честица на здравље. „Стога, медијски извештаји о овим честицама у води за пиће не чине ништа више него непотребно плаше потрошаче.
„Амерички Савет за хемију“, који представља произвођаче пластике, одбио је да коментарише. Свет се „дави под теретом загађења пластиком, са више од 430 милиона тона пластике произведене годишње“, а микропластика се налази у светским океанима, храни и води за пиће – а неке од њих потичу из одеће и филтера за цигарете – према „Програму Уједињених нација за животну средину“. Напори за постизање глобалног споразума о пластици се настављају након што су преговори ушли у спорију фазу у новембру.
Потребни су одговори на многа питања
Сва четири коаутора нове студије изјавила су да смањују употребу флаширане воде након што су спровели истраживање.
Веи Мин, физички хемичар са Универзитета Колумбија који је пионир технологије микроскопа са два ласера, рекао је да је смањио употребу флаширане воде за пола.
Међутим, коаутор студије Беижан Ђан, еколошки хемичар са Универзитета Колумбија, који је повећао употребу воде из чесме, истакао је да филтери само по себи могу представљати проблем увођењем пластике.
„Једноставно нема победе јер има много питања на која нисмо дали одговор“, рекла је коауторка госпођа Степлтон, вероватно алудирајући на то да им борба тек предстоји јер је индустрија пластике једна од најмоћнијих на свету.
Стручњаци ван студије, који су похвалили истраживање, слажу се да постоји општа нелагодност због опасности од финих честица пластике, али тврде да је још рано рећи са сигурношћу.
„Опасност од саме пластике још увек је неодговорено питање. За мене, адитиви су најзабрињавајући“, рекао је Џејсон Сомарели, професор медицине на Универзитету Дјук , који није био део истраживања.
Додао је: „Ми и други смо показали да ове нанопластике могу бити унутрашњост ћелија и знамо да нанопластика носи различите хемијске адитиве који могу изазвати стрес ћелија, оштећење ДНК и променити метаболизам или функцију ћелија.“
Професор Сомарели је рекао да његови још увек непубликовани радови откривају више од 100 „познатих хемикалија које изазивају канцер у овим пластикама“.
Оно што је узнемирујуће, каже Зои Дајана, професор биологије са Универзитета у Торонту, јесте да „мале честице могу изгледати у различитим органима и можда прелазити мембране које нису намењене преласку, као што је крвно-мозговна баријера“.
Чак и са непознатим факторима у вези са људским здрављем, професор Ђан је рекао да има један савет за људе који су забринути: користите вишекратне боце уместо једнократних пластичних.
