Када се сипа литар горива у резервоар аутомобила у Србији, не сипају се само дизел и бензин. Око половине цене за литар дизела или бензина одлази на таксе и намете, тако да око половине новца од ког се плати за литар горива заврши у државној каси Републике Србије. 46 одсто малопродајне цене горива попуни буџет државне касе кроз акцизе, таксе и ПДВ, док на накнаде за унапређење енергетске ефикасности, обавезне резерве, обележавање и мониторинг иде око 2 одсто.
Зарада нафтних компанија је оно што преостане, а то је 49,2 одсто за бензин, а 52 одсто за дизел. У Министарству финансија Србије за BBC на српском кажу да новац од акциза за гориво иде као приход у буџет, одакле се распоређује на изградњу путева, болница, школа, плате у јавном сектору итд.
Нове акцизе пуне буџет Србије
Услед рата у Украјини, Влада Србије је још у марту 2022. године посегла за недељним одређивањем цена горива на пумпама. Од тада, сваког петка до 15 сати, влада утврђује и објављује највишу малопродајну цену, која важи наредних седам дана.
Тренутна максимална цена за дизел је 197 динара, BMB 95 175 динара, док је је цена за ТNG 93,9 динара. У поређењу са земљама региона Србија је и даље лидер по цени за један литар за свако од наведених горива, а погледајте какве су актуелне цене горива у Србији и региону.
Држава одређује цену горива
Уредбом о ограничењу висине цена деривата нафте, држава одређује и контролише највишу цену горива коју возачи плаћају на пумпама. Подсећамо вас да је држава подигла цену акциза у октобру, а тада је цена дизела достизала чак 214 динара, за 17 динара више него данас.
Влада Србије треба да предузме мере смањивања акциза, а не повећања, сматра Небојша Атанасковић, почасни председник Уније послодаваца Србије.
„Србија има већу корист од ПДВ-него од акциза, јер што је гориво скупље, разлика у ПДВ-у је већа“, објашњава Атанасковић.
Подсећа да је Србија у августу 2022. године усвојила одлуку о привременом смањењу акциза на поједине деривате за 10 процената.
„Акциза се по аутоматизму повећава сваке године, за раст цена на мало у претходној години, и то у јануару или фебруару.
„Сада је то урађено у октобру, што можда и није лоше, јер да су повећали да почетку године, раст би био већи“, сматра Атанасковић.
Према речима Атанасковића, Унија је тражила мања оптерећења на дизел.
Како поскупљење нафте на светском тржишту не би увек осетили крајњи купци, држава може да смањи намете и тако амортизује скок цене.
Цену горива формирају тржишне цене нафте, прераде, транспорта и марже, али и државни део у виду акциза и ПДВ, објашњавају стручњаци.
Ипак, акцизе у региону ниже су него у Србији.
Шта ће бити са нафтом у будућности?
Цена у Србији ће се дефинитвно мењати сваког петка у 15 часова, док привилигије и даље имају пољопривредна газдинства којима је омогућена нешто нижа цена за литар евродизела на пумпама „Нафтне Индустрије Србије“, а она тренутно износи 179 динара уз поседовање картице издате пољопривредним газдинствима, а максимална количина је 400 литара.
Енергетски стручњаци сматрају да до краја године не би требало да буде већих промена и да се око економског развоја највећих сила као што су: Русија, Кина и Америка све отприлике унапред зна за период од две до три године. Међутим, сукоби на Блиском Истоку, у појасу Газе, Азербејџану и Украјини, могли би да буду пресудан фактор који ће утицати на развој цене нафте у будућности.
Такође, велики број нафтних компанија је смањио улагања у своје бизнисе јер су током пандемије доживели огромне економске губитке. С’тога су и нафтна постојења умањена па су капацитети за прераду сирове нафте мањи, док зелени извори енергије и даље не могу да у потпуности замене нафту као примарни извор енергије.
