Поразом у Берну, Црвена звезда се опростила од зиме у Европи.
Јанг Бојс је савладао Звезду са 2:0 и тако, иако је остало још једно коло до краја групне фазе Лиге шампиона, запечатио судбину црвено-белих.
Велики планови – дугорочни – које су ковали у Љутице Богдана пред почетак сезоне, пали су у воду за неколико месеци.
Практично, неочекивано се, у пола ноћи, тражи рачун. Да се види колики је цех и да се плати.
Али, на кога је сада ред да узме рачун?
Управа
Директан пласман у групну фазу Лиге шампиона, први у историји, подигло је амбиције амбициозној управи црвено-белих.
Паметно су радили претходних година, враћајући Звезду на европско небо, па су сада решили да направе искорак.
Први потез – Барак Бахар.
Довели су Израелца због Лиге шампиона, не жалећи новац – платили су његовом клубу да га пусти, а њему пружили нестварне услове за овдашњи фудбал.
Деловало је да се управа дуго спремала за овакав потез и да је донела праву одлуку.
Управа је погрешила што је Бахара најавила као великог тренера, специјалисту за Лигу шампиона, а он заиста то није.
Нема превише искуства у европском елитном такмичењу, а лепљење те етикете је допринело стварању огромних очекивања.
Истовремено, многобројна појачања су стигла у клуб (скупо плаћена), међу којима и најскупље плаћени играч у историји клуба – Хванг.
Међутим, Хванг је дошао у завршници прелазног рока, баш као и најскупљи нападач у историји клуба – Шериф Ндиаје.
Када се толико новца уложи – очекују се резултати.
Али, у Лиги шампиона то не функционише баш тако.
Бахар
Бараку Бахару се, без дилеме, може много тога приписати.
Превише и предуго је тражио тим, лоше је темпирао форму, пречесто комбиновао и „измишљао топлу воду“.
Ако је веровати причама које колају око тима и слушати оне упућеније у дешавања у свлачионици, Бахар није успео да направи хемију у екипи, нити да оствари неопходну комуникацију са својим играчима.
Тренинге и тактику је препустио сарадницима, што је, свакако, допринело оваквој Црвеној звезди.
И да нема јак уговор, нема сумње да би већ извесно време био бивши тренер црвено-белих.
Овако, управа је морала да стане иза свог тренера, пружи му подршку, а челним људима остаје само да се надају да ће се ситуација поправити.
Нереална очекивања
И док се сасвим јасно и недвосмислено кривица може свалити на управу и тренера, нешто је теже признати и да за целокупно незадовољство удео имају и нереална очекивања.
Звезда је у Лиги шампиона добила Манчестер сити – најбољи тим данашњице, Лајпциг – веома јак и стабилан бундеслигашки клуб, и Јанг Бојс – стандардан учесних европских такмичења.
Сасвим је јасно да црвено-бели једино могу да се надмећу са швајцарским клубом.
Звезда је изгубила од Манчестер ситија – било какав други исход би био раван чуду.
Поражена је и од Лајпцига – било какав други исход би био невероватан подвиг.
Ни у једном мечу са тим ривалима Звезда није изгледала као џак за бокс. Постигла је по гол на сваком мечу са овим ривалима, али су нереална очекивања учинила своје.
Са Јанг Бојсима је Звезда играла два интересантна меча, у којима није дошла до жељеног резултата.
На та два меча се гледа као на историјско бламирање, а заправо то нису.
Шта даље?
Уколико Звезда не жели да олакша рачун за неколико милиона, мораће да буде стрпљива са Бахаром.
Израелац, са друге стране, финансијски не мора да брине, али мора да посложи коцкице и пронађе тим и игру, уколико жели да његов наредни корак буде ка напред.
Навијачи и, како то воле бивши фудаблери да кажу – звездашка јавност, мора прихватити реалност и спустити очекивања.
Црвена звезда, као нити један клуб са ових простора у претходној деценији, није тим за Лигу шампиона. Није, ако само гледамо из такмичарског угла.
Далеко реалнија и ближа Звезди је Лига Европе, где би заиста могла да се надмеће и полако надограђује добро постављене основе, које су поштено уздрмане нереалним очекивањима.
