Пречесто можемо чути приче о талентима који су могли много, али , из милион различитих разлога, нису заблистали. Али ретко, међу свим тим силним причама, можете пронаћи ону, у којој главни лик није могао много – већ је могао апсолутно све!
А баш таква је прича о Адријану, играчу који је, иако то сада делује невероватно – врло лако могао да помрси рачуне Кристијану Роналду и Леу Месију.
Када је напустио свој Фламенго и свој Рио де Жанеиро, Адријано је спустио ногу на „чизму“ и обукао дрес Интера.
У неком „пребијању“ између Интера, ПСЖ-а и Фламенга, Адријано је завршио у Интеру за око десет милиона евра.
Већ на првом мечу је показао раскошни таленат и невероватан потенцијал.
Интер и Реал су одиграли пријатељски меч, а Адријано je постигао спектакуларан гол из слободног ударца.
Европљанима је представио своју разорну левицу, која ће сејати страх у наредним годинама.
Кратко је био на позајмици у Фјорентини, а затим је једно време провео у Парми, са којом је Интер постигао договор о двојном власништву над уговором Бразилца, а у склопу договора о доласку Фабија Канавара у Милано.
Дан када је рођен Император
По повратку у црно-плави дрес, Адријано је, коначно, заблистао пуним сјајем.
Голови су се низали, победе ређале, а деловало је да је Роналдо коначно добио свог правог наследника.
На утакмици између Интера и Емполија (3:2) рођен је – Император.
Прво је донео Интеру изједначење сјајним ударцем главом, а затим и гол који ће обезбедити победу – нанизао је тројицу противничких играча, финтирао голмана и бацио га на земљи, а онда смирено сместио лопту у мрежу.
„На свом врхунцу, Адријана је било најтеже чувати. Уз Роналда. На том мечу је зарадио надимак, тог дана сам видео сву његову моћ и квалитет“, присећао се Емилсон Крибари, који га је чувао на том мечу.
Почео је да тресе мреже и у дресу Бразила, постајао је звер које се плаше у свим деловима света.
Златан Ибрахимовић је, по доласку и Интер, био одушевљен Адријаном.
„Одмах сам рекао председнику да захтевам да играм са Адријаном. Он је био животиња. Могао је да шутира из било које позиције, нико није могао да му узме лопту, да стартује на њега… Био је животиња, али је то нажалост кратко потрајало.“
Позив који је срушио Адријанов свет
Али, Адријано није могао да умакне том проклетству, када из блата дођеш до звезда па помислиш да је читав свет твој…
Ноћни живот, жене лаког морала, друштво из фавеле полако су гурале Адријанову каријеру ка литици.
А онда, један позив из Бразила је запечатио његову судбину, и сурвао је, неповратно, на дно.
У августу 2004. године, јавили су му да му је отац преминуо од срчаног удара, у 45. години. У тих неколико десетина секунди, колико је трајао позив, срушио се читав Адријанов свет.
Адријану је отац био најважнија фигура у животу. Највећа подршка од малих ногу, са којим се чуо сваки дан и после сваког меча.
„Када су му јавили, били смо заједно у соби. Бацио је телефон и почео да вришти. Такав крик не можете ни да замислите. Најежим се од саме помисли на тај моменат. Од тог позива, ништа више није било исто“, рекао је касније легендарни Хавијер Занети.
Депресија и алкохол брзо су узимали талентованог Бразилца.
Годинама касније, Занети ће причати како га и даље боли то што није успео да помогне пријатељу у тешким тренуцима и да то сматра својим највећим поразом у каријери.
„Моја љубав према фудбалу никада није била иста. Био сам у Италији, далеко од породица, и са тим нисам умео да се носим. Био сам у депресији, почео сам много да пијем. Нисам желео да тренирам, само сам желео да се вратим кући. Био сам срећан само када бих пио, само пијан сам могао да заспим“, написао је Адријано годинама касније.
Желео је да се врати у Бразил и то је учинио. Прво је позајмљен Сао Паулу, а после је потписао за Фламенго.
Журке, дилери и златни „Калашњиков“
Невероватан дочек је добио на „Маракани“, Фламенго је продао додатних 50.000 улазница само због његовог повратка.
Постигао је гол у првом мечу, а наставио је у истом ритму. Фламенго је освојио прву титулу после 17 година, а Адријано је постигао 19 голова и делио прво место. Деловало је, коначно, да се Император враћа на прави пут.
Међутим, када се угасе рефлектори, проблеми су исплива(ва)ли на површину.
Дошао је у сукоб са људима из клуба, физички није био припремљен, а полиција га је испитивала због повезаности са познатим дилерима, а у једном тренутку је испливала фотографија на којој држи пушку, загрљен са особом која има у рукама златни „Калашњиков“.
Фламенгу је прекипело када је пропустио меч због повреде стопала, за коју каже да је добио пошто је „стао на сијалицу“.
Рома се јавила, вратила га у Италију, али је већ било прекасно за Адријана.
У наредних шест година једва да је одиграо десетак утакмица укупно, а селио се из клуба у клуб.
Ипак, успео је да освоји титуле са Фламенгом, Коринтијансом и Интером, а освојио је са Бразилом Копа Америку 2004. године, где је био најбољи играч и стрелац.
Када се подвуче црта, јасно је да Адријано није испунио ни делић онога што му је подарено. Али, опет, остварио је много више од многих који се баве фудбалом.
Brazil and Inter legend Adriano was evidently emotional after finding out about his induction into the Maracana Stadium Walk of Fame.
He joins fellow Selecao greats Ronaldinho, Pele, Romario, Zico and Garrincha in receiving the honour.
RESPECT! pic.twitter.com/2Z8WYu1AjV
— The Football Feel (@TheFootballFeel) May 6, 2021
Отисци његових стопала на „Маракани“, уз оне које су оставили Пеле, Роналдињо, Роналдо, Еузебио и други, довољно говоре о каријери једног сиромашног момка из фавеле који је, да су околности биле другачије, могао да покори свет.
