Много прашине се дигло након четвртфинала Дејвис купа.
Србија је, без веће драме, савладала Велику Британију, али је детаљ пред почетак дуела узбуркао јавност на овим просторима.
„Весели се српски роде“, песма Данице Црногорчевић, уз коју су изашли српски тенисери на мегдан, предвођени најбољим играчем у историји – Новаком Ђоковићем – није се допала баш свима.
Поједине организације са ових простора су тражиле чак и дисквалификацију српског тима, утркивали су се ко ће јаче и боље да пљуне на, на крају крајева, свој тим:
Појединци су отишли толико далеко да су тражили и дисквалификацију Србије из Дејвис купа!
И док су појединци пукли под притиском, па повукли са званичних налога Дејвис купа снимак изласка српских тенисера на терен, неки се нису дали сломити – у истом ритму, на тактове исте песме, српски тенисери су изашли и на црту Италијанима – у полуфиналу.
Са спортске стране гледано – сви ови повици су учинили услугу тениској екипи, самим тим и Србији.
Познате су моћи и домети српског ината. А тек домети када се заинати Новак Ђоковић, најбољи тенисер свих времена, којем је управо ова песма, једна од омиљених.
Новак наставља традицију породице Ђоковић, кроз чију је историју било превише мука и патње због принципа, ставова и несаломивости.
Ако се погледа историја Ђоковића, јасно је и због чега им је ово једна од омиљених песама.
Зашто је ова песма омиљена у породици Ђоковић?
Укратко – Новаков предак из Црне Горе, Ђоко Дамјановић, убио је турског агу, због чега је побегао са породицом. Населили су се у Јасеновом Пољу, надомак Никшића и постали Ђоковићи.
Новаков прадеда – Неђељко, добио је земљу на Косову, као учесник Брегалничке битке, а тамо је живео до почетка Другог светског рата.
Новаков отац је рођен у Звечану, а породица се преселила у Београд 1981. године, где је, шест година касније, рођен најбољи тенисер у историји.
Важно је рећи и да је предак по којем је Новак добио име био је велики патриота – иако је живео и радио у Чикагу, два пута се враћао у Црну Гору како би учествовао у балканским ратовима.
Дакле, јасно је због чега баш ова песма има посебно место у породици Ђоковић, али то није у средишту расправе о песми.
Стихови које морамо носити са собом
Није баш најјасније због чега стихови ове песме погађају било кога, а понајвише оне који би требало да се поносе њима.
„Огријало Сунце са Косова поља равна, засијале светиње из времена давна.“
Уводне речи песме говоре о богатој српској историји, поносно подсећајући на колевку српског рода и чувара духовности нашег народа.
У време када је аутошовинизам узео маха, у време када је лако доћи до прекрајања и брисања историје, појединци су одлучни у намери да оцрне све своје не би ли дошли до симпатија неких других.
„Весели се српски роде, српски роде због слободе.“
Срби су ратовали кроз историју. Можда много више него што би требало. Али, врло важно – никада на туђој земљи, увек бранећи своје и борећи се за слободу.
Зато ове речи треба носити са собом и подсећати се свако мало на богату историју и жртве предака – и Немањића, Обилића, Петровића, баш као и Дамјановића, Ђоковића и свих осталих који су дали животе за слободу.
„Нек се српски барјак вије, од Призрена до Румије
Одјекнула звона са старих Дечана,
Ово је земља Лазара и Стефана
Овдје су гробови славних предака,
Што одбранише свету вјеру од Турака.“
Одрицати се славне прошлости, суштине нашег идентитета, равно је самоубиству. А то чинити само зато што то неко каже и зато што му то „смета“ – коси се са свиме ониме што смо научили у прошлости. То би значило одбацити сваку жртву предака и пљунути на њу. На све оно због чега смо данас ту, на све борбе које смо водили и због којих смо опстали.
Увек на правој страни историје, на страни истине и правде. Ни трена не питајући по коју цену.
И због тога, весели се српски роде, имаш и због чега.
