„Не показуј прстом, можда не знају”, каже сниматељ Бојан Кошанин одговарајући на питање: „Јесу ли и ово затворили?” Црни аутомобил с полицајцима на улазу у зграду општине Приштина. Тишина и мук из зграде у којој су хиљаде људи добијале минималне услуге и сервис у гету после изгона из Приштине. Зауставља се аутомобил и из њега излази старија госпођа.
Види да нешто није у реду, дошла је за неки документ, за неку потребу, одлази до врата општине и на њима на албанском, српском и енглеском чита „Привремени прекид делатности”, уз следећу напомену: „Неовласцено уклањање службеног печата/службене знаћке представља кривично дело”. Изгледа да госпођа не разуме овај албанизовани српски језик, враћа се и кратко каже: „Што ми не рекосте?!”
У Грачаници и јужно од Ибра јуче (15. јануара 2025, прим. НС) је затворено готово све што је у протеклих 25 година одржавало живот гетоизованих косовских Срба. Уопштено гледано, извршена је најшира и најсвеобухватнија акција затварања институција на подручју Приштине, Липљана, Обилића, Косова Поља, Вучитрна, Новог Брда, Косовске Каменице, Витине, Ораховца и Србице.
Уз све то, затворене су испоставе „Поште Србије” и неке пореске институције. Најшира и најобухватнија акција приштинских власти догодила се на годишњицу догађаја у Рачку који је био окидач за бомбардовање 1999.
Затварање институција
„Заједничком акцијом Министарства унутрашњих послова и косовске полиције завршава се ера паралелних и злочиначких општина и институција Србије на Косову”, изјавио је министар унутрашњих послова Џелал Свечља. Изгледа као да се круг затворио и да је од бомбардовања до данас психологија коначног обрачуна ушла у српски гето и уништила институције које у највећој мери јесу биле социјалне и које су, уз све недостатке, подржавале без разлике Србе, Албанце, Горанце, Роме, Бошњаке, Хрвате и све којима је та помоћ била потребна.
Стотине хиљада људи 25 година имају неку корист од тих „злочиначких општина и институција”. Међународна заједница ћути, гледа и на моменте асистира у акцијама косовских власти. Не жели да схвати или неће да види да су управо ове институције, њихов рад, деловање и пружање услуга сачували минимум мултиетничког карактера Косова и Метохије.
Оне су, парадоксално уз подршку Републике Србије, све ове године чувале начела заједничког живота и минимум могућности и контаката између закрвљених народа. Србија је финансирала мултиетничност, а међународна заједница је на Косову прешла пут од Рачка до укидања српских институција које живот значе.
15. јануара 2025. у грачаничкој атмосфери понижења и тескобе, једна патрола словеначког контингента Кфора пролази поред затворене поште. Окрећу главе да не виде шта се ту десило, избегавају фотографисање и улазе у ћевабџиницу „Скалинада”, такође протерану из Приштине. И то је све што су урадили.
Већина потреба Срба из Приштине нестала је њиховим етничким чишћењем, али потребе Албанаца да дођу у Грачаницу и да заврше неки посао, узму потврду или пензију у пошти нико никад није ускратио. Јуче је и то коначно прекинуто, као што су прекинуте све везе оног тренутка када је Србима забрањено да живе у градовима.
Крај суживота
Председник Привременог органа Општине Приштина Новак Живић, чија је институција затворена, каже да је то урађено у присуству Еулекса и да схвата да су сви споразуми прекршени. „Иживљавају се, хоће да утерају страх, да протерају овај народ”, каже он и додаје да ће се борити: „Бићемо овде, живећемо овде с породицама, нећемо да се исељавамо, пружићемо отпор, демократски отпор.”
У истој ситуацији налази се и директор „Поште Србије” на Косову Иван Милојевић. „Пошта Србије” је имала све уговоре с међународном заједницом о функционисању на Косову, али правила више не важе. „Под стресом сам, имам истовремено акцију затварања на више локација на Косову”, изговорио је Милојевић, уз реченицу: „Живећемо, издржаћемо.”
Одговор на питање: „Како даље?” изгледа нејаснији него икада на Косову. Узимање права завршено је затварањем Срба у гета, коначни обрачун почиње оног тренутка кад више нема шта да се одузме од људских права, него се некоме нешто узима директно од живота. Шта сада да ради Србин, Ром, Албанац, Горанац и како да прими социјалну помоћ, дечји додатак, плату, пензију, коме да упути захтев за извод из матичне књиге рођених?
Коначни обрачун
Иако је било очекивано да ће проток времена релаксирати односе, сада је потпуно јасно да је превлађујућа психологија коначног обрачуна основни садржај политичког система косовских Албанаца. Из перспективе нормалног погледа на свет кључно и основно питање гласи: „Шта вам сметају и коме могу да науде гетоизовани Срби?”
Сведени на преживљавање у сеоским гетима, изложени репресији и хапшењима, они су преживели упркос свему. Има ли ово икаквог утицаја на стотине хиљада Албанаца који одавде безглаво беже на Запад и да ли то има икакве везе с њиховим животима?
Већ сутра ће пред исту затворену зграду Општине Приштина доћи неки Албанац из Приштине да тражи помоћ или услугу. Нико му више не може изаћи у сусрет. Сва врата су запечаћена, отворена је једино напуштена котларница. На столицу пада снег са дрвета, застава Републике Србије је изнад улаза.
Крај је дана. Новинари полако пакују своје стативе и све се увлачи у привидни мир. Миодраг Радовановић хода улицом и каже: „Наишло зло на зло, мука на муку, јад на јад, а народ на милост и немилост.”
