Почетна » Друштво » Затирање српских гробова: Корак даље ка етнички чистој Хрватској

Затирање српских гробова: Корак даље ка етнички чистој Хрватској

У хрватском Сабору већином гласова, усвојен је закључак о усвајању предлога закона о гробљима, који између осталог, предвиђа, уклањање споменика постављених након 30. маја 1990. године, а који су исписани ћирилицом и порукама које нису по вољи владајућој коалицији. Реч је о споменицима, подигнутим током и после последњег рата, који према званичном тумачењу Хрватске „величају српску агресију“.

Новим Законом о гробљима се предвиђа уклањање споменика који вређају верске, моралне и националне осећаје хрватских грађана.

Саборска заступница Самосталне демократске српске странке Драгана Јецков каже за Радио Београд да је предложени Закон о гробљима споран јер није јасан начин његове примене.

„Поступак који треба да се спроведе је да такав споменик може пријавити било ко. Након тога одлуку доноси поверенство које именује челник жупаније“, наводи Јецкова.

Према њеним речима спорна је одредба у којој се с разлогом поставља питање шта је то што вређа верске, моралне и националне осећаје хрватских грађана.

„Дакле, оно што вређа мене, не мора да вређа другог. То је први проблем. Други јесте неједнако поступање јер ће свака жупанија моћи да тумачи Закон у складу са понашањем грађана из те жупаније“, прецизира Драгана Јецков.

Јецкова одговара и да ли је могуће да било који споменик буде срушен само зато што је написан на ћирилици.

„То сам питала министра просторног уређења Бранка Бачића у саборској расправи. Одговорио ми је да претерујем и да се тачно зна на које споменике на ћирилици се мисли када се говори о њиховом уклањању“, рекла је.

Такође, Јецкова је указала и да је министар потврдио да сви споменици исписани на ћирилици који не вређају верске, моралне и националне осећаје хрватских грађана неће бити предмет усвојеног Закона.

„То се односи на све споменике који су подигнути и пре и после датума наведеног у Закону“, појашњава Драгана Јецков.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта каже да је нови Закон о гробљима корак даље ка етнички чистој Хрватској.

„То је опасан закон. Он је антидемократски, антицивилизацијски и антиевропски. Циљ закона није да сруши само споменике подигнуте припадницима ЈНА и крајишким борцима, већ да се уклоне сви споменици који су исписани ћирилицом“, сматра Линта.

Линта упозорава да у Хрватској постоје и бројни споменици који величају усташке злочине.

„У Хрватској имате велики број споменика са усташким обележјима, са усташком шаховницом, са натписима ‘За дом спремни’, са усташким словом У. Ти споменици нормално стоје и ништа се не чини да се уклоне такви споменици који су доказ да се Хрватска није суочила са својом усташком прошлошћу“, рекао је Линта.

Ако корисник гробног места не уклони спорни споменик у законском року, уклањање би се извршило уз помоћ трећих особа. Закон о гробљима предвиђа да за неуклањање споменика који је супротан одредбама новог Закона, корисник гробног места буде новчано кажњен износом од 1.000 до 5.000 евра.

Штрбац: Главна тема уклањање „неподобних“ споменика
Председник Документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац рекао је данас да предлог закона о гробљима и уклањању српских споменика особама страдалим у последњем рату и на ћирилици у Хрватском сабору није усвојен, већ је усвојен закључак о усвајању предлога закона а о предлогу ће се поново расправљати.

Штрбац је за Танјуг рекао да је тај предлог закона, чији је предлагач хрватска влада, ушао у скупштинску процедуру 3. априла, а већ 8. је била расправа о том закону.

„Истог дана расправа се и завршила. Управо тада је изашла ова Пуповчева група, њих тројица јер Срби имају та фиксна три заступника у хрватском сабору“, казао је Штрбац.

Он је рекао да ћа тај предлог закона бити враћен предлагачу, јер је на њега било неких примедби, али које нису биле суштинске већ граматичке.

„Он ће у року од шест месеци морати да дође на расправу поново и евентуално усвајање. Јуче је било гласање о том закључку. И пазите, 85 за, нико против, а 45 уздржаних“, навео је додајући да то значи да нису били сви за.

Он је објаснио да је Хрватска од 1998. донела један, како наводи, пристојан закон о гробљима, а да овај нови предлог закона има три пута више чланова него претходни.

„Овај закон је плод те сарадње ХДЗ-а и те проусташке странке Домовински покрет, они су условили доношење овог закона, да би их подржали, они су условили да мора бити донет тај закон“, рекао је Штрбац.

Казао је да је седиште Домовинског покрета у Вуковару, у чијем склопу је и село Борово где се налази капела, коју Хрвати називају маузолеј Вукашину Шошкоћанину, око које се већ 30 година води полемика да ли тамо треба тамо да се налази.

Истакао је да тела Шошкоћанина више тамо нема, већ је пребачено у Војводину, али је у нови предлог закона убачен члан да, без обзира да ли постоји тело на које се односи тај надгробни споменик, он мора бити уклоњен.

„И уколико је све склоњено, оно што је било спорно, све оно што је саграђено у смислу да велича некога из, како они кажу, агресорске војске, биће склоњено. Дакле, као да су циљали првенствено на ову капелу да она мора бити срушена, иако тела нема више“, навео је Штрбац.
Истакао је да трећина од 60 чланова у предлогу новог закона који регулише како ће се уклањати „неподобни“ надгробни споменици.

„Онда је речено да сваки грађанин може да пријави да му је неподобан неки споменик и онда ће се водити поступак. Водиће се поступак, али биће на нивоу жупаније формиран одбор, који ће давати своје мишљење шта је спорно, а шта није. Онда, ако је спорно, доноси се решење и каже се кориснику или власнику гробног места да у року од 15 дана склони то што је спорно“, рекао је Штрбац.

Додао је да уколико се не испуни тај рок, онда се „извршава“ односно руши, а то све на рачун корисника.

„То ради управа гробља и кориснику испоставља рачун. И поред тога што ће платити, корисник има и казну, која је предвиђена од 1.000 до 5.000 евра„, навео је Штрбац.

Извор: РТ Балкан

Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.