Укупна спољнотрговинска размена са Русијом у значајном је паду од почетка ове године. Ова чињеница је важна ако се узме у обзир да Србија никада није успела да искористи Споразум о слободној трговини Русије и Србије. Споразум је потписан 2000. године.
Економски аналитичари кажу да је на снази отклон од Русије који се јасно осликава и кроз овај пад. Али упозоравају да Србија ни иначе не користи прилике које нуде овакви трговински уговори, које она има са више земаља.
„Јабуке су заузимале значајно место у извозу у Русију, али видимо да је та роба преусмерена на друге дестинације. То значи да смо пронашли алтернативна тржишта, чиме се побија теза свих оних који су јадиковали – а шта ћемо са јабукама ако се уведу санкције Русији? И без санкција Русији, јабуке једноставно иду на друга тржишта – Велику Британију, Португал, Саудијску Арабију. Са споразумом о слободној трговини са Египтом, што се очекује ускоро, ново тржиште ће врло брзо бити отворено. Увек постоји алтернатива“, каже за Нову економију економиста Саша Ђоговић.
Увоз
Када се погледају вредности увоза и извоза током година, види се да није било пуно одступања. У 2020. години из Русије смо увезли робе у вредности 1,6 милијарди долара и та земља је била на четвртом месту увозника у Србију. Наредне године увоз је вредео 1,8 милијарди долара, 2022. године 3,1 милијарди. Већ 2023. године се бележи значајан пад и Русија се спушта на пето место увозника са 1,7 милијарди долара.
Скок у увозу у години када је почео рат у Украјини, а домаћи енергетски систем доживео крах, последица је највероватније „повољног“ уговора са Русијом за снабдевање гасом. То се дешава тренутку када су цене на тржишту кренуле незаустављиво да расту. Већ наредне године цене гаса су пале.
Извоз
С друге стране, вредност српског извоза у Русију у 2020. години била је 911 милиона долара. Тиме је ова земља заузела шесто место на ранг листи извозних дестинација за нас. Наредне године пала је на седмо место уз извоз вредан 996 милиона долара. У 2021. години извоз у Русију вредео је 1,2 милијарде долара. Прошле године та земља била на осмом месту наших највећих извозних партнера, за робу вредну такође 1,2 милијарде долара.
„Када се посматра дугорочно, то је врло стабилно и у погледу онога што увозимо и у погледу онога што извозимо. Некада се само једнократно промени износ, а то се тиче рецимо набавке војне опреме за наменску индустрију. Највећа разлика потиче од цена, када имате велику размену енергената тада цена порасте. Али по физичком обиму ништа се ту не мења. Ништа није допринео тај Споразум о слободној трговини, није било веће размене“, објашњава Иван Николић, економиста из Макроекономских анализа и трендова (МАТ).
Он је у свом раду 2022. године је забележио да ниједна од страна нису довољно искористиле овај програм. С обзиром да је сада ступио на снагу споразум са Кином, видеће се да ли ће овај аранжман деловати у оба смера – и увоз и извоз. Неки економисти се прибојавају да ће просто Србија бити преплављена робом из Кине.
Корист и за стране инвеститоре
Према тадашњим налазима економисте Николића, уговор са Русијом могли су да користе и страни инвеститори. Последица је била то да су стране компаније отварале производњу у Србији и користиле бесцарински приступ тржишта са којима држава има споразуме о слободној трговини.
Међу десет најважнијих извозника из Србије у Русију, девет су тада били страни инвеститори. Од тога осам из Европске уније у различитим областима пословања. За разлику од других географских дестинација, извоз робе у Руску Федерацију не расте.
У првој половини 2021. достигнута је номинална вредност извоза од 438,9 милиона евра. То је једва 3,2 милиона евра више него што је било забележено пет година раније.
Стагнација
Дакле, српски робни извоз у Руску Федерацију, упркос режиму слободне трговине и преференцијалном статусу одређених производа, стагнирао је, гледано на дужи рок.
„Ограничени резултати се такође бележе на страни производа које Руска Федерација продаје Србији. Доминирају енергетско-минерални производи и војна добра специјалне намене. Удео ових производа често чини три четвртине укупног српског увоза из Русије. Следи исто питање и дилема. Да ли је тачно да Руска Федерација нема ништа конкурентније да прода Србији осим нафте, гаса и оружја?“, каже Николић.
Садашње тенденције
Али како ствари сада стоје, неће више бити ни ове три ставке доминантне у понуди из Русије. Статистика о увозу наоружања као да је потпуно замрла. Од увоза од 20,1 тона у 2020. години стигли смо до нула тона у 2022. години и тек 0,5 тона у прошлој. Извоз је са 16,3 тоне у 2022. години у прошлој такође на нули.
„Када је у питању наоружање, ради се у три смене и један део иде у Азербејџан. Имамо осетно убрзан и повећан извоз наоружања ка Азербејџану, а Фајненшел тајмс је открио да то иде у Украјину и ту нема дилеме. Свакако то да иде преко трећих тржишта. Сем у медијима и пропаганди, постоји отклон од Русије везано за економију и не видим могућност да би ту могло доћи до обрта. Да ли ће доћи до неког политичког заокрета у односу на руски систем вредности, то остаје да се види у наредном периоду,“ каже Ђоговић.
Тенденције разлаза са Русијом се бележе и у овој години, извоз је у минусу од почетка године, и од јануара до маја тај пад је 24,1 одсто у поређењу са истим периодом прошле године, а увоз је у минусу 36,1 одсто.
Зависност од гаса
Србија не зависи од руске економије, сем делимично од руског гаса. Али и ту опада утицај Русије са изградњом интерконекције са Бугарском и увозом из Азербејџана што ће се активирати за ову наредну сезону. Капацитет тог гасовода је такав да би задовољио око 60 одсто домаће потрошње, што онда говори да више нисмо апсолутно зависни од руског гаса.
Уколико дође до изградње интерконекције са румунском страном која је пронашла залихе гаса у свом делу Црног мора, а видимо да постоје одређени контакти и наговештаји где је потребно да се изгради 12 километара везе од Баната до румунске границе, што је мала инвестиција могли бисмо доћи до гаса директно, без посредника до добављача. Све нам ово говори да Русија губи превасходно те енергетске полуге које је имала, јер нафта се више уопште не увози. Тако да је то све била једна надувана маркетиншка прича да ће Србија да пропадне уколико уведе санкције Руској Федерацији. Тенденције говоре да ће енергетске полуге да додатно слабе“, каже Ђоговић.
Очекивања за извоз
Што се тиче извоза из Србије ка Русији, неке врсте производа су расле, пре ове године у категоријама као што су пумпе и компресори са 19,9 тона у 2022. години на 446,3 тоне у прошлој, телекомуникациона опрема са 0,2 тоне у 2022. на 19 тона у 2023. години. Електрична и неелекртична опрема за домаћинства је са 4.178,1 тоне скочила на 11.422,7 тона у прошлој години.
У овој години је опао извоз апарата за домаћинство, јер ту је било производа дуалне намене, неке врсте реекспорта и неке фирме су и санкционисане, али већ сада је дошло до пада извоза тих производа јер се продобније прати таква врста робних токова.
Оно од чега ће Србија и даље зависити када је у питању Русија, али и многе друге земље је увоз ђубрива, који је од 2020. године са 23 тоне скочио на 282,4 тоне у прошлој години.
