Седам од десет представника привреде и предузетника, обухваћених истраживањем „Ставови малих предузећа, предузетника и предузетница у Србији”, које је НАЛЕД спровео уз подршку Британске амбасаде у Београду, верује да би почетницима у бизнису помогла финансијска подршка државних фондова за набавку опреме и материјала.
Око 60 одсто њих сматра и да би им значиле субвенције за нова радна места, док више од половине испитаника наводи да би подстицај представљало и умањење непореских намета и такси. Истраживање је спроведено телефонски, у марту и априлу ове године, а у њему је учествовало 203 микро, малих и средњих предузећа и предузетника регистрованих у Агенцији за привредне регистре.
Пореска управа – највећа препрека за пословање
Као је истакла Ана Антић, из ИПСОС-а, као највећу препреку за своје пословање предузећа у Србији оцењују функционисање Пореске управе.
– Скоро половина предузећа и предузетника (46 одсто) као највећу препреку за своје пословање види начин функционисања Пореске управе, док трећина истиче радноправне прописе. Затим, 27 одсто сматра да су начин обрачунавања и плаћања непореских намета и инспекцијски надзор највећи проблеми за пословање – навела је Антићева.
Стога би, како су назначили испитаници, највећи ефекат на побољшање пословања малих предузећа и предузетника имало смањење пореског оптерећења на зараде и укидање чланства у Привредној комори Србије.
Значај дигитализације и информисање кроз рачуновође
– Трећини бизниса би значило смањење непореских намета и дигитализација државних услуга – додала је она.
У истраживању се показало да се скоро сви привредници информишу о изменама регулатива путем својих рачуновођа и саветника (91 одсто њих), док трећина то чини преко званичних сајтова институција, колега, пријатеља и познаника.
– Жене предузетнице чешће користе ове неформалне канале информисања (49 одсто). Бесплатна онлајн платформа за информисање би била значајна практично свим бизнисима (96 одсто испитаника) – истиче се у истраживању.
Обрачун комуналних услуга и здравствено осигурање
За трећину бизниса би била пожељна и измена начина обрачуна комуналних услуга тако да њихова висина одговара пруженој услузи.
– Позитиван ефекат на побољшање пословања малих предузећа и предузетника би имало и увођење могућности да запослени предузетник буде на боловању о трошку државе, али и повећање лимита за паушално опорезивање са шест на осам милиона динара и увођење обједињене наплате пореза и доприноса за предузетнике на један уплатни рачун – навела је предузетница Марија Тасић, оснивачица „Тасић и партнери”.
Финансирање бизниса – лична уштеђевина и добит
Када је реч о финансирању пословања, убедљиво најчешћи начин покретања пословања је помоћу личне уштеђевине, јер се 85 одсто учесника тако изјаснило. Али, након оснивања, за даљи раст и развој бизниса, привредници се најчешће ослањају на стечену добит (64 одсто), потом на банкарске кредите (21 проценат).
– Тек свако 10. предузеће или предузетник користи личну уштеђевину за даљи развој пословања. Интересантно је да жене (33 одсто) на позицији власника или директора значајно чешће од мушкараца (16 одсто) одлучују да прошире пословање уз помоћ кредита – истакнуто је у истраживању.
Искуства са банкарским кредитима
– Искуства са банкарским кредитима имало је 45 одсто мале привреде. Практично сви из производње су користили банкарске кредите (94 одсто), док је ситуација у услужном сектору обрнута (93 одсто њих није користило кредите) – додала је Антићева.
Оснивање Савета за мале бизнисе
Мали бизниси у Србији добили су ново место за дијалог са доносиоцима одлука и предлагање конкретних решења. У оквиру пројекта „Снажне и важне”, уз подршку Британске амбасаде, НАЛЕД је основао Савет за мале бизнисе, радно тело које окупља око 20 представника удружења, организација и самих предузетника и привредника.
Савет има задатак да анализира регулаторни оквир, идентификује препреке у свакодневном пословању малих фирми и предложи конкретне мере за њихово отклањање. Фокус рада биће усмерен на три области од кључног значаја за домаћу економију: традиционално, иновативно и женско предузетништво.
Већина српске привреде чине најмања предузећа
Како је навела Јелена Бојовић, програмска директорка НАЛЕД-а, у АПР-у је регистровано 360.000 предузетника, а од око 130.000 привредних друштава, њих 94.000 су предузећа која имају мање од 10 запослених.
– Стога је јасно да чак 98 одсто наше привреде се налази у најмањим предузећима. Када имају тако мало запослених, када рецимо постоји један и двоје који чине фирму, јако је тешко бавити се другим стварима попут привредног окружења, учествовања у јавним расправама о законима… Зато ћемо у наредним месецима наћи начине како да им помогнемо – истакла је Бојовићева.
