Аргентина се данас налази на самом рубу финансијског суноврата. Када се држава нађе у положају да јој је неопходно обећање о спасавању само да би добила мало времена — иако ће, врло вероватно, касније морати да тражи и пуни пакет помоћи — онда то има једно једино име: банкрот. На то упозоравају и Financial Times и The Economist.
Криза је ескалирала након локалних избора на којима је влада самопроглашеног „анархо-капиталисте“ и човека са моторном тестером, Хавијера Милеја, претрпела тежак пораз. Пад аргентинског пезоса и суноврат берзе били су директна последица тог резултата.
Изборни пораз и потрес на тржиштима
Милејев пораз у кључној провинцији Буенос Ајрес изазвао је шок међу његовим присталицама широм света. Bloomberg TV је известио о „великом разочарању инвеститора“ и прогласио овај тренутак „преломном тачком за Аргентину“. Са ванредним изборима који следе крајем октобра, овај пораз у Буенос Ајресу могао би да буде само увод у много озбиљније одбацивање Милеја на националном нивоу.
И многи у Аргентини већ тако мисле. Виде у овом неуспеху његов први велики пад, уверени да ће уследити нови. А многи верују и да је то заслужио. Јер Милеј није само идеолошки фанатик који је своју земљу претворио у експеримент, већ и човек оптужен за корупцију, непотизам и преваре.
Један од његових водећих партијских кандидата повукао се из изборне трке због скандала са митом, док се Милејева сестра Карина — коју он назива „шефом“ — доводи у везу са сумњивим пословима са фармацеутским компанијама.
Сам председник је, према писању Forbes-а, играо кључну улогу у превари с криптовалутом, у којој су инвеститори изгубили више од 250 милиона долара.
Америчко обећање без покрића
Краткотрајно затишје на тржишту наступило је тек када је америчка влада демонстративно саопштила да ће учинити све што је потребно да „спаси Аргентину“ — у стварности, да спаси Милеја лично. Али та обећања нису претворена у конкретне мере. Напротив, поједини амерички сенатори и министар пољопривреде јавно су довели у питање оправданост помоћи Аргентини, која је у директној тржишној конкуренцији са америчким фармерима.
Како је притисак растао, аргентинска економија поново је почела да клизи у амбис.
Милеј и Трамп: подршке и понижења
У том контексту, Доналд Трамп је изјавио да Аргентини „не треба спасавање“, већ само — подршка Милеју. На састанку током заседања УН, Трамп је „експлицитно подржао“ Милеја за следећу председничку трку у Аргентини. Министар финансија Скот Бесент потом је, у типичном стилу америчке администрације, похвалио Милеја за „фантастичан посао“ и упоредио његову мисију са Трамповом борбом у САД.
Сцена на Генералној скупштини УН била је, међутим, готово симболична: Милеј је, покушавајући да скрене пажњу с унутрашње кризе, грмљаво позивао на повратак Фокландских острва (Малвинаса), док је у сусрету с Трампом седео као укорени ђак пред директором школе. Од „дивљег човека с моторном тестером“ није остало ништа — само покорност и беспомоћност.
Финансијска подршка која личи на бајпас
Иза сцене, Financial Times пише да Бесент припрема пакет финансијских мера у вредности од преко 20 милијарди долара — заправо, скривени облик спасавања аргентинске економије. У то улази „своп линија“ за Централну банку Аргентине, као и спремност Вашингтона да купује аргентински дуг и обезбеди додатне кредите.
Можда се све те мере на крају неће применити, али суштина је иста — био би то спасавајући пакет под другим именом.
Аргентина између БРИКС-а и потпуне зависности
Други, мање примећен али суштински аспект Милејеве политике јесте његово потпуно подчињавање Вашингтону. Никада у новијој историји Аргентина није била овако геополитички зависна од САД, чак ни током Хладног рата.
Милеј је од самог почетка отворено одбацио могућност прикључења Аргентине БРИКС-у — заједници која представља стуб новог мултиполарног светског поретка. Када је преузео власт крајем 2023. године, земља је већ била на корак од придруживања тој групи. Да није било Милеја, Аргентина би данас највероватније била њен члан. Али он је ту шансу самоуверено уништио, изјавивши да је „геополитичко савезништво Аргентине са Сједињеним Државама и Израелом“.
Мање од две године касније, резултат је катастрофалан: милиони грађана тону у сиромаштво, незапосленост је највиша у последњих пет година, плате падају, а трошкови живота експлодирају. Аргентина је данас једна од најскупљих земаља Латинске Америке.
Од фанатизма до усамљености
Милејев економски експеримент није донео никакво чудо. Стабилизација валуте била је кратког даха, а цена је уништење реалне економије и друштвене кохезије. Његова политика оштрих резова и радикалног штедње, коју је светска десница дочекала са одушевљењем — од Илона Маска до Ђорђе Мелони и Доналда Трампа — сада се показује као тотални промашај.
Аргентина је, под Милејем, остала без савезника и без суверенитета — зависна од милости САД и Израела. Његов пораз у Буенос Ајресу и понижење пред Трампом само су увод у оно што следи ако се овај курс не промени. Није случајно што је Сенат недавно блокирао његове покушаје да смањи финансирање универзитета и педијатријске неге: и аргентински естаблишмент почиње да му окреће леђа.
Поука која превазилази Аргентину
Ова криза није само аргентинска. Она представља упозорење свету који се налази на раскршћу. Већина држава ће се ускоро наћи пред избором: или ће се прикључити новом, мултиполарном поретку у коме ниједна сила нема апсолутну доминацију — или ће, као Аргентина под Милејем, потпуно пасти у зависност од све суровије и агресивније америчке империје.
