Би-Би-Си у аналитичком тексту свог уредника за Блиски исток, Рафија Берга, објашњава позадину питања које је у средишту актуелних тензија између Ирана, Израела и Запада – зашто неке земље смеју да имају нуклеарно оружје, а друге не.
Ко сме да има нуклеарно оружје?
Према међународном споразуму из 1968. године, познатом као Уговор о неширењу нуклеарног оружја (NPT), званично право на поседовање нуклеарног наоружања има само пет држава: Сједињене Америчке Државе, Русија, Кина, Велика Британија и Француска. Поред њих, Индија, Пакистан и Северна Кореја такође поседују нуклеарно оружје, иако нису потписнице NPT-а или су из њега накнадно иступиле. Израел се широко сматра државом која такође поседује нуклеарно оружје, мада то никада званично није ни потврдио ни негирао.
NPT дозвољава државама да развијају цивилни нуклеарни програм, али строго забрањује ширење војног нуклеарног капацитета изван пет признатих нуклеарних сила. Већина држава чланица Уједињених нација, укључујући Иран, потписала је тај споразум и тиме се обавезала да неће развијати или набављати нуклеарно оружје.
Зашто Израел сме, а Иран не?
Израел, заједно са Индијом, Пакистаном и Јужним Суданом, није потписао NPT. На тај начин је избегао законску обавезу да открије свој нуклеарни програм и да дозволи међународне инспекције. Израел спроводи политику нуклеарне нејасноће, сматрајући да је стратешки корисно ни потврђивати ни порицати поседовање нуклеарног оружја.
Због тога Иран, арапске земље и бројне друге државе већ годинама позивају на притисак на Израел да отвори своје објекте међународној контроли и размотри нуклеарно разоружање, тврдећи да је израелски нуклеарни капацитет извор нестабилности и претња безбедности региона.
Шта је с Ираном?
Иран упорно тврди да не жели да развија нуклеарно оружје и да је његов програм искључиво цивилне природе. Међутим, многе земље сумњају у искреност те тврдње, посебно након што је 2002. године откривен тајни ирански нуклеарни програм, што је представљало кршење NPT-а. Откриће је изазвало дуготрајну кризу и довело до међународних санкција, преговора, а на крају и до нуклеарног споразума из 2015. године, из ког су Сједињене Америчке Државе касније једнострано иступиле.
Недавна ескалација сукоба између Израела и Ирана додатно је појачала забринутост због могуће милитаризације иранског нуклеарног програма, иако Иран и даље инсистира да нема амбицију да развије нуклеарне бомбе.
