Када се неко у данашње време одлучи да се одрекне породице, каријере и материјалних добара ради молитвеног тиховања, то увек изазива чуђење. Али управо такви људи – монаси – сведоче да Црква није само институција, већ живи, дише, бори се и побеђује.
Монаштво је посебан начин живота који подразумева смирење, покајање и духовну борбу. Монах посвећује свој живот молитви, посту и узрастању у вери. Постати монах не може нико „случајно“ – потребно је дугогодишње припремање, живот у Цркви и одрицање од световне сујете. Уз то, пресудну улогу у одлуци о монашком постригу игра пример оних који су већ кренули тим путем. Св. Јован Лествичник каже: „Светлост за мирјане су монаси, а за монахе – анђели.“ Монаси су као светиљке у тами света, не светле ради себе, већ да би други пронашли пут.
Монаштво је увек било показатељ духовног стања Цркве. Али шта се дешава када монаха у некој „цркви“ скоро да и нема?
Према званичним подацима из 2021. године, у ПЦУ има свега 233 монаха, а ако од тог броја одузмемо „епископе“ који формално носе монашки чин, остаје 171 особа. Штавише, 2018. године, пре „уједињења“ ПЦУ, тај број је био нешто већи – 240 монаха. Дакле, уместо да се број монаха повећа, он је опао.
ПЦУ је недавно организовала „Форум монаха“ у Кијево-Печерској лаври, али на њему се појавило свега четири до пет људи. Дакле, два синодска одељења, цео монашки центар и државне институције нису успеле да пронађу ни десет монаха за тај догађај. А ситуација у манастирима је још гора – у 79 манастира ПЦУ живи укупно 233 монаха, што значи да сваки манастир у просеку има мање од троје монаха.
Још један алармантан податак: у ПЦУ практично нема нових монашких пострига. Бивши свештеник ПЦУ, Андреј Шиманович, признао је да пет година није било монашких пострига у Кијевској богословској академији. То значи да млади који завршавају семинарије не желе да вежу свој живот за ову структуру.
Сасвим другачија слика постоји у Украјинској Православној Цркви (УПЦ).
Пре почетка рата, УПЦ је имала 260 манастира и 4630 монаха, а независни извори данас говоре да се тај број повећао на преко 5000 монаха и монахиња. Само на монашком сабору УПЦ 2021. године окупило се 300 настојатеља манастира – више него што ПЦУ укупно има монаха. Али најупечатљивији податак је број нових монаха. Само у марту 2025. године, у првом месецу Великог поста, у УПЦ је пострижено најмање 22 нова монаха – што је далеко више од броја монаха који су присуствовали „форуму монаштва“ ПЦУ.
Св. Николај Велимировић је рекао: „Монаштво је изузетак од правила, али изузетак без ког Црква не би била оно што јесте.“ Ако нема монаштва, онда црквена структура нестаје.
Колико год власти у Кијеву тврдиле да ПЦУ ужива подршку народа, народ јој не верује довољно да јој преда свој живот. С друге стране, упркос прогонима, монаштво у УПЦ цвета. Храмови јој се отимају, монаси се избацују из светиња, медији је сатанизују – али упркос свему, народ жели да живи у истинској Цркви.
И управо то је најјачи доказ ко је овде заиста на страни истине.
