Синоћ су канали на Телеграму преплављени темом која директно утиче на њих и не само на њих. На париском аеродрому „Бурже“ француске обавештајне службе привеле су оснивача Телеграма Павела Дурова.
Судећи по извештајима локалних медија, Дуров је оптужен за сваки могући злочин – од тероризма и масовних убистава до трговине наркотицима и педофилије, пише у свом ауторском тексту новинар Давид Нарманија.
Аутор истиче да се ово десило, јер је Дуров одбио да сарађује са локалним безбедносним агенцијама, што значи да је био саучесник у свим овим злочинима. Сада му прети казна до 20 година затвора.
Нарманија наводи да су посебно пикантни детаљи привођења: према писању медија, Дуров је стављен на потерницу само неколико минута пре него што је његов лични авион слетео на аеродром. При томе је авион летео из Азербејџана, где је, према писању медија, оснивач Телеграма могао да се састане са Путином, али до састанка није дошло.
Дурову ће судити као француском држављанину – пасош је добио 2021. године. Због тога се, са правног становишта, његово изручење или размена чини изузетно тешким, ако не и немогућим.
Истовремено, Телеграм је навео да су били спремни за такав развој догађаја и прописали су алгоритам поступања у случају да оснивач компаније буде ухапшен. Сада је он ступио на снагу. Колико је детаљно осмишљен и колико дуго може да ради аутономно, није познато, додаје аутор.
Појавио се руски Асанж
Али зато се поуздано зна да се сада у свету појавио „руски Асанж“. И само притварање, и начин на који је изведено, и оптужбе које су поднете против Дурова, уништиће омиљену мантру Запада о слободи говора. Све остале месинџере и друштвене мреже готово у потпуности контролишу Сједињене Америчке Државе и Европа и они су практично једнако темељно цензурисани.
Према мишљењу аутора, Дуров тешко да се може назвати руским патриотом. Али у очима његових тужитеља, то га чини још више кривим. Он је направио, колико је то могуће, неутралну платформу где је уверљивост зависила од аргументације и рада. И управо на овом пољу су руски медији критиковали своје западне противнике. На равноправној основи. И то се, наравно, никоме не опрашта. Посебно не неком Русу. И нарочито након што он почне да се активира на западним тржиштима.
Дуров је приведен управо зато што је био последњи од оних који су сачували ову – већ одлазећу – еру бесплатног интернета. Судиће му управо због успеха. Зато што је створио нешто заиста потребно. Производ који добија на популарности не захваљујући напорима влада – попут његових конкурената из Мете (активности Мете, друштвене мреже Фејсбук и Инстаграм, забрањене су у Русији као екстремистичке) – већ упркос томе. Производ који је заиста створио све услове за слободну конкуренцију. А сада Запад признаје своју немоћ. Не може да издржи ову слободну конкуренцију, без обзира на своју колосалну супериорност у ресурсима, објашњава аутор.
Сада ће бити интересантно видети како ће се понашати они самопрокламовани чувари демократије који су тако ревносно бранили Телеграм када је апликација успоравана у Русији. Нема наде да ће одједном похрлити да ревносно бране за њих толико вредне идеале слободе. Питање је ко ће и како причати о свим претњама које овај месинџер у себи носи. Колико пута ће сада поменути „Министарство истине“ из Орвелове дистопије?
И наравно, постоји још један очигледан закључак из целе ове приче. Иако је то више потврда истине која је свима одавно позната. Над Европом се поново спушта гвоздена завеса. А са друге стране ове завесе Руси нису добродошли. Ниједан. Чак и неутралан, закључио је аутор.
Телеграм је популарна апликација за размену порука и друштвена мрежа, која је покренута 2013. године од стране Павела Дурова и његовог брата Николая Дурова. Браћа Дуров су позната и по оснивању ВКонтакте (VK), најпопуларније друштвене мреже у Русији. Међутим, након сукоба са руском владом око контроле садржаја на ВКонтакте, Павел Дуров је напустио компанију и фокусирао се на развој Телеграма.
Телеграм је од самог почетка дизајниран са фокусом на приватност, сигурност и брзину. Једна од главних карактеристика ове апликације је њена енкрипција од краја до краја, која осигурава да само пошиљалац и прималац могу да приступе садржају порука. Ова функција чини Телеграм веома популарним међу корисницима који придају велики значај приватности својих комуникација.
Апликација подржава велики број функција, укључујући слање текстуалних порука, фотографија, видео записа, докумената и других датотека, као и креирање група са до 200.000 чланова и канала за неограничен број пратилаца. Групе и канали на Телеграму омогућавају корисницима да деле информације са великим бројем људи, што је допринело популарности Телеграма међу новинарима, политичарима и активистима.
Једна од јединствених карактеристика Телеграма су такозвани „ботови“ – програмирани налози који могу аутоматски одговарати на поруке, пружати информације, организовати анкете и извршавати разне задатке. Ботови су постали важан део Телеграм екосистема и користе се у разним областима, од забаве до пословних апликација.
Телеграм је такође познат по својој способности да функционише на различитим уређајима и оперативним системима. Апликација је доступна за Android, iOS, Windows, macOS и Linux, а постоји и веб верзија коју корисници могу да користе директно из претраживача.
Са преко 700 милиона активних корисника месечно, Телеграм је једна од најбрже растућих апликација за размену порука. Његова популарност је посебно порасла током периода политичких криза и протеста у разним земљама, где су људи користили Телеграм као сигуран начин комуникације и организовања
