Пробој из Јасеновца су извршили занатлије. Схватали су да им је то једини спас, јер су сазнали за наредбу да буду поубијани, као једини преживели сведоци.
Заточеници („логораши“) раде, док могу, само „гробарске послове“. Додуше, ту у близини су и бараке. Али у њима су само занатлије – свеједно да ли Срби, Јевреји, Муслимани или Хрвати! Они живе у баракама, у којима су и радионице, редовно добијају храну, јер су њихови занатски производи и услуге неопходни усташком гарнизону и домобрану. Међу занатлијама и стручњацима је и доктор Зец, па чак и неки сарајевски Јевреји, „занатлије“.
То је значајан моменат чувеног „Пробоја“, априла 1945, о којем се, из посебних идеолошких разлога, ни дан данас, чак, ни на РТВ Београд, не открива пуна и права истина кад званични „историчари“ говоре о Јасеновцу и о „ослобођењу-пробоју“. Пробој из Јасеновца су извршили занатлије, јер су само они имали и снаге да то покушају. Схватали су да им је та могућност једини спас, јер су преко свога (тајно монтираног и скривеног) радија сазнали за наредбу да буду поубијани, као једини преживели сведоци Јасеновца! (А делове за радио су набавили кад су, под стражом, ишли у Загреб по материјал потребан њиховом послу и занату!) Они су били спремни и да сведоче о Јасеновцу, пред јавношћу нашом и светском. Али то није одговарало Брозу! А наше „комисије“ су ваљда чекале, до дана данашњег да ти сведоци поумиру!
Жарко Видовић: „Св. Вукашин Јасеновачки у логорској историји Срба“, одломак
