На обронцима планинског превоја Морине свој мир пронашао је Саво Спремо. На овом месту проводи четири месеца годишње чувајући овце, правећи сир и зарађујући за живот.
Наиме, превој Морине, који својом лепотом, односно природом оставља сваког пролазника без даха, налази се на путу између Невесиња и Калиновика. Налази се на надморској висини од 1.600 метара, те управо због тога овај крај називају херцеговачки Тибет.
Пастир Саво Спремо у свом стаду има чак 635 овца и неколико крава.
Саво је изабрао да неколико месеци годишње проведе управо на Моринама како би зарадио за живот. Он прави традиционални херцеговачки сир из мјешине, који својим укусом привлачи бројне купце.
Саво сам производи ракију на селу у Невесињу, али и уз традиционални сир из мјеха и пршут. Његов живот на планини траје већ 23 године.
„Прије чак 23 године одлучио сам да почнем овај посао заједно са својом породицом. Тада сам, заједно са мајком, оцем и сестром, дошао овдје и почео да се бавим овим послом. Било нам је лако док смо били сви заједно, али онда су, нажалост, мајка и отац умрли, а сестра се удала и ја сам остао сам, али нисам одустао“, прича Саво.
Како је рекао, никада није било лако, јер је стадо које има велико.
„Ја сам још прије неколико година нудио плату од 1.000 КМ, али никог није било да дође да ради. Сада је овдје са мном један чобанин који је дошао недавно, па ми он помаже, јер посла има“, рекао је Саво.
Прављење сира
За мужу му је потребно по неколико сати, јер све ради сам ручно.
„Мој радни дан почиње у пет ујутру и траје до 23 часа навече. Млијеко музем ја ручно, а буде га доста. Око 110 литара. А онда након муже почињем са прављењем сира за који је потребно неколико сати“, испричао је Саво, додајући да поступак прављења сира иде у неколико фаза.
„Прва фаза је мужа млијека, па онда иде сирење, а након тога млади сир иде у бачву и стоји неколико дана, односно док се бачва не напуни да буде довољно за мјешину, а у мјешини стоји мјесец и више, све док не буде спреман за продају“, казао је Саво.
Како додаје, у једној мјешини на самом почетку буде око 55 килограма сира. Али, обзиром на калирање, на крају остане око 45 килограма.
„Ручно од јагњеће коже правим мјешине за сир, а једна буде довољна да у њу стане до 45 килограма. Људи који купују сир од мене су моје сталне муштерије, а скоро да нема дана у току љета да неко не дође да купи сир“, прича Саво. Додаје да је највише муштерија из Невесиња, Калиновика и Мостара.
Саво је испричао да је неколико пута његове овце нападао вук, који му је заклао по неколико оваца.
„Овдје има вукова и медвједа, неколико пута ми је кроз тор вук ушао и заклао младе овце и јагњад“, казао је Саво.
Струју добија из соларних панела
На овом превоју нема струје, па је Саво замену за струју пронашао у соларним панелима које је поставио на своју колибу и захваљујући којима има струју. Сигнал за телефон хвата тако што исти окачи на стуб на малом брду које се налази у близини колибе.
„Један панел сам ја купио прије неколико година, док сам други добио у донацији, добро су дошли, јер без њих сигурно не бих имао струју. Са сигналом за телефон је мало теже, јер га нема, али када телефон окачим на стуб и појачам звук, онда чујем када ме неко од муштерија зове“, казао је Саво.
Саво своју причу закључује ријечима да је овај посао врло тежак, али да се веома исплати.
