Деспот Стефан Лазаревић је 29. јануара 1412. године у Новом Брду издао „Закон о рудницима“, познат и као Новобрдски законик. Овај документ представља значајан правни споменик средњовековне Србије, који превазилази националне оквире својом историјском и правном вредношћу.
Настао на иницијативу деспота Стефана Лазаревића
Законик је настао на иницијативу деспота Стефана, који је, на молбу грађана, формирао комисију од 24 угледна становника Новог Брда. Они су се окупили на сабору у Некодиму како би саставили текст закона. Након усаглашавања, деспот Стефан је на сабору у Новом Брду својим потписом и печатом уздигао овај документ на ниво закона.
Законик се састоји из два дела
Законик се састоји из два дела. Први део обухвата 51 члан који регулише организацију рударске производње и активности које омогућавају њено несметано обављање.
Ови чланови се баве питањима као што су право проветравања и довођења ваздуха кроз друге јаме, решавање спорова који произилазе из експлоатације руде, формирање рударских дружина, као и куповина и продаја рударске имовине. Циљ ових одредби био је да се обезбеди несметано функционисање рударске производње.
Шта представља други део законика?
Други део законика представља градско право Новог Брда из времена деспота Стефана и садржи 22 члана који прописују порезе и казне, надлежност судова, ред на пијаци, положај католика и друга питања. У овим одредбама, рудари Новог Брда су имали привилегован положај, укључујући право првенства у снабдевању, одређивање највиших цена намирница и неких занатских услуга.
Иако није био први закон о рударству у средњовековној Србији, текст Новобрдског законика је једини сачуван. Његова повезаност, језик и садржина сврставају га међу српске правно-историјске споменике од посебне вредности.
Сачуван је ћирилични илустровани препис из 1580. године, који се чува у Архиву Српске академије наука и уметности. Текст је написан мрким мастилом на 27 листова, а минијатура на почетној страни приказује рударски судски колегијум. Оквир, заставица и иницијална слова су у плавој, златној и црвеној боји.
Постоји неколико превода законика
Поред ћириличног преписа, постоје и латинични и турски преводи законика. Латинични препис на 13 страна, датиран на 26. јул 1638. године, пронашао је академик Петар Колендић у Градској библиотеци у Сплиту.
Рукопис је настао у бугарском рударском центру Ћипровцу. Турски превод законика пронађен је у оквиру отоманског акта издатог 25. априла 1494. године и садржи 35 поглавља која одговарају првом делу ћириличног рукописа.
Новобрдски законик пружа драгоцене податке о организацији рударства, правним односима и друштвеном животу у средњовековној Србији, посебно у Новом Брду, које је тада било највећи рударски центар на Балкану
