Око 126 милијарди динара аграрног буџета заузима готово седам одсто државне касе. Ипак, стручњаци сматрају да рекордна издвајања за пољопривреду не дају жељене резултате, а оцена да субвенције нису добро „таргетиране“ стиже и из државних институција.
Преговори пољопривредника и Владе о томе колико и како ће се исплаћивати субвенције по хектару и даље трају. Део удружења не одустаје од 17.000 динара уз правдање рачунима за сертификовано семе. Сматрају да би та мера држави уштедела новац који сада иде фиктивним газдинствима, где субвенције добијају власници парцела, а не пољопривредници.
„Из тог разлога та мера од 17.000 динара је мера која избегава да власници земље пошто немају рачуне за сертификована семена да добију субвенције. Значи то утиче на квалитет ратарске производње и самим тим не прави штету у аграрном буџету“, рекао је Радомир Крнић из Удружења пољопривредника „Северни Банат“ у Кикинди.
Држава је тај износ подстицаја прихватила у јуну, уз додатак да средства могу да буду исплаћена после провера које трају и до годину дана. Због тога тога се све више удружења одлучује за другу понуду државе. Да им се у року од две недеље, без провера и без правдања рачунима, исплати 10.000 динара.
„Зато што нас је задесила велика суша и једноставно пољопривредници морају што пре да се задуже раздуже. и у том би били обухваћени и воћари и сва земља обрадива која је убачена у Е-Аграр, али то није све. Ми тражимо и даље гориво да буде без акцизе на свим пумпама да се уреде јавна складишта берза пио“, рекао је Мирослав Матковић из Удружења пољопривредника „Суботица“.
Пољопривреда се не третира само као економска категорија, већ и социјална
Иако половина свих државних субвенција иде у пољопривреду, резултати нису онакви какви би могли да буду.
За деканку Економског факултета разлог је што се пољопривреда не третира као искључиво економска категорија, већ и као социјална. Што се чак 90 одсто подстицаја даје кроз директна плаћања, а само пет одсто аграрног буџета иде у рурални развој, односно у инвестиције.
„Где пољопривредни произвођачи кажу, није битна цена на тржишту, ја ћу додати субвенију коју ми даје држава директно на ту цену и одлучити да ли ћу и како ћу производити, па се ствара простор за неефикаснот. Уколико они инвестирају у нове технологије, уколико они побољшавају услове сопствене производње, ми ћемо тај ефекат видети већ наредне године кроз повећане количине које су нам доступне на тржишту и с друге стране кроз ниже цене које ми сви желимо“, рекла је проф. др Жаклина Стојановић, деканка Економског факултета.
Да су директна давања неефикасна чује се сваки пут када млекаре спусте откупну цену млека за онолико колико за колико држава подигне премију за млеко. Противници наглашавају и то да су семенарске куће значајно подигле цену када су субвенције у ратарству условљене рачунима за сертификовано семе.
