Почетна » Друштво » Владимир „Вања“ Грбић отворено о европским вредностима

Прослављени српски одбојкаш о НАТО агресији и борби против предрасуда

Владимир „Вања“ Грбић отворено о европским вредностима

„Провео сам јако дуго времена у Европи да знам ко су и какви су и када ми неко помене Европску унију и европске вредности, добијем трипер и сиду у исто време“, изјавио је прослављени српски одбојкаш Владимир Грбић гостујући на Политиком спортском подкасту.

Легендарни Вања је истакао да Србији није место у Европској унији.

„Где си пошла Србијо, то нису твоје вредности“

Они су у ЕУ од јутра до увече сервирани пропагандом која се циљано сервира тако да од некога направе нешто што они желе. Што би рекао велики владика Николај Велимировић „Где си пошла Србијо, то нису твоје вредности.“

„То је нешто што је катастрофа и нешто што је тако какво јесте. Али не треба гледати ко су и шта су они, већ треба да гледамо какви смо ми. Да би схватили како је негде, мораш да одеш тамо, живиш, радиш, једеш и спаваш са тим људима и тек онда можеш да схватиш какви су и шта су. А у међувремену се не трудиш да их убеђујеш, већ једноставно својим радом и понашањем их натераш да те схвате“ – поручио је Грбић.

Вања Грбић
Foto: Una.rs

Он је подсетио да се током каријере у иностранству стално сусретао са предрасудама због припадности српском роду. Присетио се чему је све био изложен у Италији почетком 90-их, када је избио грађански рат у Југославији.

„Где год да сам играо, морао сам да се борим са предрасудама“

Где год да сам играо морао сам да се борим са предрасудама и да код људи разбијем предрасуде. Не причом, већ понашањем – примером. Отишао сам у иностранство 1992. у Италији. У то време је био рат у Хрватској.

„Одемо да играмо утакмицу у Скију, провинцији Вићенце и на метар од клупе дође навијач и крене да ми се дере иза леђа ти си убица, ти убијаш децу, ти си крвник, биједник, врати се тамо у твоју Србију… док два карабињера стоје и смеју се.

Могао сам да одреагујем тако и да будем онај за кога ме он сматра. Морао сам то да исечем и да се бавим само тереном. У Модени 5.000 људи ми је певало узми ову воћку у руку Цигане, јер нас Италијани сматрају Циганима. Будете у ситуацији да у ресторану показују прстом ево га онај Србин Нису ме испровоцирали, јер сам научио да само гледам на оно што треба да радим на терену, без емоција“ – казао је Грбић.

Вања Грбић
Foto: Mondo

Амбасадор Србије током НАТО агресије на СРЈ 1999. године

Током НАТО агресије на СРЈ 1999. године Грбић се буквално нашао у улози амбасадора своје земље и народа у Италији у којој је, баш као и на целокупном Западу, сервирана „истина“ о злим и крволочним Србима.

Евоцирао је Вања моменте када се пред цјелокупном италијанском јавношћу борио да се чује српски глас у једноумљу натопљеној Италији.

„Био сам први пут у емисији „Порта Порта“ Бруна Веспе са тадашњим нашим амбасадором у Италији Миодрагом Лекићем на почетку бомбардовања. Пред крај конфликта звали су ме поново у емисији са Аном Оксом, мис Албаније те године која је са Косова, пет представника највећих новинских кућа и тадашњег председника Масима Далема и Силвија Берслусконија који је био вођа опозиције.

„Не можете Ви учити мене шта се дешава у мојој земљи“

Ана Окса, коју је Пацоли киднаповао и одвојио од деце и која је имала наступ на Олимпику за помоћ деци са Косова је потегнула причу како Милошевић убија децу на Косову, како нема доктора итд… Тада сам јој реплицирао „Ви сте били у Београду на концерту , али немојте лагати – нисте изашли нигдје из хотела.

Нисте били на Косову, информације које су Вама сервиране знамо одакле долазе. Не можете Ви учити мене шта се дешава у мојој земљи. Начин на који Ви желите да решите проблем је тај да на Косову неће остати нико, а ми овде причамо како да се обезбеди суживот. Држите се Ваша музика и микрофон, јер испадате глупи и наивни“ – навео је Грбић и додао:

Онда сам се окренуо Далеми и упитао га једно питање. Како објашњавате одлуку НАТО-а да без дозволе СБ УН-а и без објаве рата нападне једну суверену земљу у Европи? Али само да ми дате правни одговор без позивања на хуманитарну катастрофу?

Ми причамо овде о нечему, а не причамо о 1995-ој и Црнцима који су н…..и од стране полиције у САД, о Сјеверној Ирској, Чеченији… Јесу ли у Хрватској и Босни само њихова дјеца страдала.

Ваши политичари су ишли да се сликају са њима у униформама са стране Зенги и ових других. Мислите ли да српска деца нису гинула тамо?

Вања Грбић
Foto: Telegraf.rs

Мислите ли да на Косову гину само албанска деца?

Шта ћемо да радимо са 500.000 Италијана који су протерани из Истре и у том тренутку само видим главе које почињу да иду горе – доле, јер ја знам шта њих боли. Мислите ли да на Косову гину само албанска деца?

Јесте ли чули за случај Мартиновић и многе друге који су заташкавани. Само ми одговорите како правно оправдавате акцију НАТО-а против Србије? У том тренутку Далема, сатеран у ћошак, покушава да се повеже на хуманитарну катастрофу, али без да је директно помену. Ја му кажем – само правно и видим како ми Бруно Веспа одмахује главом и моли ме да престанем.

Италијани су задужени преко главе

Они (Италијани) морају тако да се понашају, зато што ће бити Либија уколико не раде онако како треба. Њихов садашњи дуг је 3.000 милијарди евра и задужени су преко главе – рекао је Грбић.

Како истиче, у том тренутку није био спортиста, већ амбасадор своје земље.

То су тренуци у којима ви као спортиста више нисте на терену који познајете, већ сте на непознатом терену где морате да одреагујете на адекватан начин.

Тада више нисте спортиста, већ амбасадор своје земље који ће представити свој народ на најбољи могући начин. Како и на који начин се ми односимо у иностранству према другима, тако ће они на тај начин доживјјавати нашу земљу и имати жељу да дођу у њу и упознају је. Бити стока је најлакше – закључио је Грбић.

 

Извор: Borba informacioni portal

Припремила редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.