Дружење само са пријатељима, и то не увек искреним, брак са себи сличним партнером, свесно или несвесно тражење само једномишљеника међу људима из околине, не дају човеку шансу да стварно сазри, нити као хришћанин узрасте до личности.
Ово узрастање иде брже ако смо у стању и ако смо оспособили себе да се сукобљавамо са разликама. Тако су се психолози доста бавили успешним и неуспешним браковима, и мишљења су да су бракови различитих ризичнији, али дају више шансе за међусобно допуњавање и сазревање, ако издрже.
Љубав између различитих одржава брак
Бракови сличних можда дуже трају; они су мање ризични, па и мање подстицајни за међусобни разговор. Видите колико је ту тек љубав важна. Љубав између различитих одржава брак.
Иако су различити, ако има љубави, брак се одржава и један другога, ипак, негде временом допуњавају. Бракови сличних су понекад и често монотони после више година, и из те монотоније се може изаћи на различите начине – и нехришћанске и хришћанске. То исто важи и за пријатеље.
Можда звучи парадоксално, али ми више учимо од непријатеља него од пријатеља, ако хоћемо уопште нешто да учимо. Прво, израз пријатељ је врло узвишен појам и не можете рећи да их имате доста, јер се у животу има два, највише три пријатеља.
Остали су добри познаници, па познаници, другови и равнодушни људи са којима сте свакога дана у додиру и према којима имате неки емотивни однос, али је пријатељ једна велика ствар – човек коме можете све рећи.
Ипак, да ли ће вам пријатељ рећи оно што је непријатно за вас?
Он се некако устеже да вам каже оно што је непријатно за вас иако примећује неке ствари. То, онда, није пријатељство до краја. Пријатељ се боји то да вам каже да не би изгубио ваше пријатељство.
Треба, ипак, испробати право пријатељство. Када приметите мане или недостатке, ви мислите да сте у праву, а он вам аргументима докаже супротно. Ви ћете се изменити и повући, али ако сте у праву што сте видели у њему нешто негативно, а он према вама има истинско пријатељство и толеранцију, биће вам веома захвалан.
То се, нажалост, не дешава тако често, па од непријатеља доста учимо и треба да учимо. Они нам – и као народу и као појединцу – сруче у лице свашта. Много тога није тачно, јер је праћено афектима, али понеко зрнце истине засигурно има. Зато треба ослушнути шта нам непријатељ каже, и на радном месту и у кући, али и шта нам кажу и други народи.
